Нови План и програм наставе и учења за гимназије

Нови План и програм за гимназије[1]

Нови План и програм наставе и учења за опште средње образовање, односно гимназије уводи нову парадигму образовања, јер поред досадашњег традиционалног, предметног организовања наставе и развијања предметних знања, способности и компетенција уводи кроз изборне програме, међупредметну повезаност, развија међупредметне и трансверзалне компетенције.

Унапређивање гимназијског образовања реализује се и увођењем принципа изборности.Ученик је први пут у могућности да почев од првог разреда, а закључно са четвртим разредом бира изборне програме. Активан избор, омогућава ученику да самостално креира део свог образовања у складу са својим интересовањима и потребама. Тиме се очекује и веће ангажовање ученика али и веће постигнуће.

Постоји шест понуђених изборних програма са по једним часом недељно за први и други разред. Од ових шест свака гимназија бира четири изборна програма које нуди ђацима у првом и другом разреду а ученици бирају два изборна програма. Изборне програме које су изабрали у првом разреду ученици не морају похађати у другом разреду, него их могу у зависности од њиховог интересовања променити.

Изборни програми за први и други разред гимназија су:

1. Језик, медији и комуникација

2. Појединац, група, друштво

3. Здравље и спорт

4. Образовање за одрживи развој

5. Примењене науке

6. Уметност и дизајн

У трећем и четвртом разреду постоји девет изборних програма са по два часа недељно:

1. Образовање за одрживи развој

2. Уметност и дизајн

3. Примењене науке 1 за усмерење ка медицинским наукама

4. Примењене науке 2 за усмерење ка техничким наукама

5. Основи геополитике

6. Економија и бизнис

7. Религије и цивилизација

8. Методологија научног истраживања

9. Савремене технологије

Од понуђених девет изборних програма, гимназија ученику нуди пет изборних програма а ученик бира два изборна програма у трећем разреду, које мора наставити и у четвртом разреду.

Новина је повећање недељног броја часова на природно-математичком, друштвено-језичком и општем смеру за два часа недељно у сва четири разреда. Сви предмети добијају додатне наставне садржаје кроз изборне програме, односно додатне часове, које могу да предају досадашњи професори гимназија. Например гимназија од укупно 24 одељења, имаће додатних, нових 6864 часа, што је ново додатно ангажовање за скоро десет наставника. На сваком изборном програму могу радити наставници са два или више досадашњих предмета.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја посебан значај даје предмету рачунарство и информатика, који постаје обавезан предмет у основној школи. Планира се да се дигитална писменост и неки садржаји који су се до сада предавали у гимназијама транслирају у основну школу. Организационо и методички, настава рачунарства и информатике ће се реализовати искључиво вежбама у рачунарским кабинетима.

Поред тога предвиђен је предмет напредне технологије са темама из рачунарства и информатике, програмирања, електронике и роботике. Развој међупредметних компетенција и међупредметни изборни програми намећу примену ИКТ-а у свим обавезним предметима и изборним програмима гимназијскогобразовања.

Поред тога ученицима се нуде и смерови за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику као и обдарених ученика у математичкој гимназији. Решења за рачунарство и информатику су избалансирана и квалитетнија него до сада, заузет је став да ИКТ мора бити у свим предметима али и да остане предмет рачунарство и информатика у вежбама док се напушта концепт досадашње блок наставе.