ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ГИМНАЗИЈЕ за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику за IIIи IV разред 2025/2027.


ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ГИМНАЗИЈЕ

за ученике са посебним способностима

за рачунарство и информатику

за IIIи IV разред

2025/2027.

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА УЧЕНИКЕ ГИМНАЗИЈЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКУ – ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД                            5


 sadrzaj1

 sadrzaj2

 

 ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА УЧЕНИКЕ ГИМНАЗИЈЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКУ – ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Школски програм за ученике Гимназије са посебним способностима за рачунарство и информатику, за трећи и четврти разред, од 2025. до 2027.г. је допуна Школског програма Гимназије.

Правилници о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику

Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник број 13/2023.

ПРЕДМЕТИ

1. разред

2. разред

3. разред

4. разред

Српски језик и књижевност

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

Енглески језик

4/2020. ПМ

10/2022.

10/2022.

10/2022.

Историја

13/2023

10/2022.

   

Географија

13/2023

4/2020. ПМ

   

Музичка култура

13/2023

     

Физика

4/2020. ПМ

13/2023.

13/2023.

13/2023.

Хемија

13/2023

13/2023.

   

Физичко и здравствено  васпитање

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

Математика

13/2023

4/2020. ПМ

13/2023.

13/2023.

Дискретна математика

   

13/2023.

 

Биологија

   

13/2023.

13/2023.

Психологија

 

4/2020.

   

Ликовна култура

   

4/2020. за 2.р.

 

Социологија

     

4/2020. ПМ

Филозофија

     

4/2020. ПМ

Примена рачунара

13/2023.

13/2023.

13/2023.

 

Програмирање

13/2023.

13/2023.

13/2023.

 

Рачунарски системи

13/2023

     

Оперативни системи и рачунарске везе

 

13/2023.

   

Објектно оријентисано програмирање

   

13/2023.

 

Базе података

   

13/2023.

13/2023.

Програмске парадигме

     

13/2023.

Веб програмирање

     

13/2023.

Грађанско васпитање

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

4/2020. ПМ

Верска настава

 11/16

 11/16

 11/16

 11/16

Матурски испит – 2/20224.

План наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику

 

Српски језик и књижевност

Трећи разред

Недељни фонд часова: 3                                                                 

Годишњи фонд часова: 111

Циљ учења предмета: Циљ учења Српског језика и књижевности у III разреду је унапређивање језичке и функционалне писмености; стицање и неговање језичке и књижевне културе; оспособљавање за тумачење и вредновање књижевних дела; афирмисање и прихватање вредности хуманистичког образовања и васпитања ученика; развијање личног, националног и културног идентитета, љубави према матерњем језику, традицији и култури српског народа и других народа и етничких заједница.

НАЗИВ ТЕМЕ

Језик

ИСХОДИ

– препозна најважније типове творбе у српском језику

– извођење, слагање, комбиновану творбу и претварање;

– разликује значењске односе међу речима;

– препозна лексичке механизме – метафору и метонимију;

– разликује типове лексике с обзиром на порекло (народне речи, црквенословенске речи и позајмљенице) и сферу употребе (историзми, архаизми, неологизми, термини);

– разликује некњижевну лексику од књижевне;

–препозна и правилно користи устаљене изразе (фразеологизме);

–разликује синтаксичке јединице и познаје све типове реченичних чланова;

–препозна особине разговорног стила, посебно оне које га разликују од осталих стилова;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Творба речи  Лексикологија Синтакса Стилистика

МЕТОДИ РАДА

- дијалошка
- монолошка
- текст-метода
- дискусионе групе
- презентација

ОБЛИЦИ РАДА

- рад у групама
- истраживачки радови
- тимски рад
- индивидуални рад
- фронтални

СТАНДАРДИ

2CJK.1.1.4. Познаје врсте и подврсте речи; примењује норму у вези с облицима речи у фреквентним случајевима (укључујући и гласовне промене у вези с облицима речи); издваја делове речи у вези с облицима речи (граматичка основа и наставак за облик) у једноставнијим случајевима; издваја делове речи у вези с грађењем речи (префикс, творбена основа, суфикс) у једноставнијим случајевима; препознаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с грађењем речи (укључујући и гласовне промене у вези с грађењем речи); примењује постојеће моделе при грађењу нових речи.

2CJK.2.1.4. Има шира знања о врстама и подврстама речи; уме да одреди облик променљиве речи и да употреби реч у задатом облику; познаје појам морфеме; дели реч на творбене морфеме у једноставнијим случајевима и именује те морфеме; познаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с облицима речи у мање фреквентним случајевима.

2CJK.3.1.3. Има детаљнија знања о морфологији у ужем смислу и творби речи у српском језику (дели реч на творбене морфеме у сложенијим случајевима и именује те морфеме).

2CJK.1.1.6. Има лексички фонд који је у складу са средњим нивоом образовања; прави разлику између формалне и неформалне лексике и употребљава их у складу са приликом; има основна знања о значењу речи; познаје основне лексичке односе (синонимију, антонимију, хомонимију); познаје метафору као лексички механизам; нема одбојност према речима страног порекла, али их не прихвата некритички и аутоматски; познаје појам термина и фразеологизма; познаје најважније речнике српског језика и уме да се њима користи.

2CJK.2.1.6. Има богат и уразноличен лексички фонд (укључујући и интелектуалну и интернационалну лексику и познавање најфреквентнијих интернационалних префикса и суфикса). Тај фонд употребљава у складу с приликом; види језик као низ могућности које му служе да изрази индивидуално искуство и усмерен је ка богаћењу сопственог речника; познаје хиперонимију/хипонимију, паронимију; разликује лексичке слојеве; познаје метонимију као лексички механизам

2CJK.1.1.5. Правилно склапа реченицу; разликује синтаксичке јединице; разликује активне и пасивне реченице; уме да анализира једноставније реченице грађене по основним моделима и проширене прилошким одредбама.

2CJK.2.1.5. Користи се свим синтаксичким могућностима српског језика; разликује безличне и личне реченице; анализира реченице грађене по различитим моделима; има шира знања о синтагми; препознаје основне врсте зависних предикатских реченица (типични случајеви); зна основно о напоредним односима, конгруенцији и негацији; разликује врсте независних предикатских реченица; разуме појам елипсе; има основна знања о употреби падежа и глаголских облика.

2CJK.2.1.1. Има шира знања о језику уопште (која су битна својства језика); препознаје јединице и појаве које припадају различитим језичким нивоима / подсистемима; има основна знања о писму уопште; има основна знања о правопису уопште (етимолошки–фонолошки правопис; граматичка – логичка интерпункција; графема – слово); има основна знања о језицима у свету (језичка сродност, језички типови, језичке универзалије). Разуме основне принципе вођења дијалога; разуме појам говорног чина; разуме појам деиксе. Познаје одлике варијетета српског језика насталих на основу медијума и оних који су условљени социјално и функционално.

2CJK.1.1.2. Разликује књижевни (стандардни) језик од дијалекта; зна основне податке о дијалектима српског језика; има правилан став према свом дијалекту и другим дијалектима српског језика и према оба изговора српског књижевног језика (поштује свој и друге дијалекте српског језика и има потребу да чува свој дијалекат; подједнако цени оба изговора српског књижевног језика – екавски и (и)јекавски); има потребу да учи, чува и негује књижевни језик; познаје најважније граматике и нормативне приручнике и уме да се њима користи; зна основне податке о месту српског језика међу другим индоевропским и словенским језицима; има основна знања о развоју књижевног језика, писма и правописа код Срба.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

- компетенција за целоживотно учење

- комуникација

- рад с подацима и информацијама

- решавање проблема

- дигитална компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

- рад са целим одељењем

- групни

- индивидуални рад (детаљније разрађено по наставним јединицама у оквиру индивидуалних планова наставника)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- дијалог са ученицима

- израда истраживачких задатака

- израда тестова

- израда презентација

- дискусија на часу

- домаћи задаци

- писане провере

- самопроцена ученика

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- усмено одговарање

- активност (јављање) на часу

- прегледање свезака

- израда паноа

НАЗИВ ТЕМЕ

Књижевност

ИСХОДИ

- систематизује усвојена знања о књижевности, процењује сопствену успешност, идентификује тешкоће и, уколико их има, утврђује план за њихово превазилажење;

- наведе и објасни друштвено-историјске околности које су довеле до појаве симболизма и естетике ларпурлартизма;

- упореди српску књижевност модерне са европском и одреди њене специфичности;

- наведе примере декаденције у касној фази српске модерне;

- повеже појаве у књижевности са друштвено-историјским околностима;

- образложи утицај друштва на појаву ангажоване књижевности;

- повеже формалне одлике књижевног дела (форма, тип приповедања, стилска средства) и његово значење

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Модерна у европској и српској књижевности;

Међуратна и ратна књижевност

Дијалог књижевних епоха

МЕТОДИ РАДА

- дијалошка
- монолошка
- текст-метода
- дискусионе групе
- презентација

ОБЛИЦИ РАДА

- рад у групама
- истраживачки радови
- тимски рад
- индивидуални рад
- фронтални

СТАНДАРДИ

2СЈК.1.2.1. Познаје ауторе дела из обавезног школског програма и локализује их у контекст стваралачког опуса и књижевноисторијски контекст.

2СЈК.2.2.1. Интерпретира књижевни текст увидом у његове интеграционе чиниоце (доживљајни контекст, тематско-мотивски слој, композиција, ликови, форме приповедања, идејни слој, језичко-стилски аспекти...).

2СЈК.3.2.1. Чита, доживљава и самостално тумачи књижевноуметничка и књижевнонаучна дела из обавезног школског програма, као и додатне (изборне) и факултативне књижевноуметничке и књижевнонаучне текстове; током интерпретације поуздано користи стечена знања о стваралачком опусу аутора и књижевноисторијском контексту.

2СЈК.1.2.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и доводи је у функционалну везу са примерима из књижевних и неуметничких текстова предвиђених програмом.

2СЈК.2.2.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и књижевнотеоријска знања адекватно примењује у тумачењу књижевних дела предвиђених програмом.

2СЈК.3.2.2. Влада књижевнотеоријском терминологијом и теоријска знања адекватно примењује у тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела која су предвиђена школским програмом и других дела ове врсте различитих жанрова, изван школског програма.

2СЈК.1.2.3. У тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела разликује методе унутрашњег и спољашњег приступа.

2СЈК.2.2.3. Разликује методе унутрашњег и спољашњег приступа у интерпретацији књижевноуметничког и књижевнонаучног дела и адекватно их примењује приликом разумевања и тумачења ових врста дела.

2СЈК.2.2.4. Уочава и образлаже поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевноуметничких и књижевнонаучних дела у оквиру школске лектире; процењује да ли је сложенији књижевнонаучни текст (аутобиографија, биографија, мемоари, дневник, писмо, путопис...) добро структуриран и кохерентан, да ли су идеје изложене јасно и прецизно; уочава стилске поступке у књижевноуметничком и књижевнонаучном тексту; процењује колико одређене одлике текста утичу на његово разумевање и доприносе тумачењу значења текста.

2СЈК.1.2.5. Уочава основне особине књижевности као дискурса и разликује га у односу на остале друштвене дискурсе.

2СЈК.2.2.5. Образлаже основне елементе књижевности као дискурса у односу на остале друштвене дискурсе (нпр. присуство/одсуство приповедача, приповедни фокус, статус историјског и фиктивног итд.).

2СЈК.3.2.5. Разуме основне елементе књижевности као дискурса (пореди нпр. присуство/одсуство приповедача, приповедни фокус, статус историјског и фиктивног итд.) у односу на остале друштвене дискурсе и та сазнања употребљава у тумачењу књижевних дела.

2СЈК.1.2.6. Наводи основне књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности и повезује их са делима и писцима из обавезне лектире школског програма.

2СЈК.2.2.6. Приликом тумачења књижевноуметничких и књижевнонаучних дела из школског програма примењује знања о основним књижевноисторијским и поетичким одликама стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности.

2СЈК.3.2.6. Приликом тумачења и вредновања књижевноуметничких и књижевнонаучних дела примењује и упоређује књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности.

2СЈК.1.2.7. Анализира издвојене проблеме у књижевном делу и уме да их аргументује примарним текстом.

2СЈК.2.2.7. Самостално уочава и анализира проблеме у књижевном делу и уме да аргументује своје ставове на основу примарног текста.

2СЈК.2.2.8. Активно користи препоручену и ширу, секундарну литературу (књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) у тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела предвиђених програмом.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

- компетенција за целоживотно учење

- комуникација

- рад с подацима и информацијама

- решавање проблема

- дигитална компетенција

- естетска

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

- рад са целим одељењем

- групни

- индивидуални рад (детаљније разрађено по наставним јединицама у оквиру индивидуалних планова наставника)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- дијалог са ученицима

- израда истраживачких задатака

- израда тестова

- израда презентација

- дискусија на часу

- домаћи задаци

- писане провере

- самопроцена ученика

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- усмено одговарање

- активност (јављање) на часу

- прегледање свезака

- израда паноа

НАЗИВ ТЕМЕ

Језичка култура

ИСХОДИ

– правилно пише цртицу у полусложеницама када су у једном реду и када се деле на крају реда;

– примењује основна правила транскрипције имена из страних језика;

– говори јавно и пред већим аудиторијумом о темама из језика, књижевности и културе;

– саслуша туђе мишљење и узме га у обзир приликом своје аргументације;

– активно учествује у јавној дебати

– припреми се за дебату, аргументовано излаже и изведе закључке;

– напише састав на тему из језика и књижевности, уважавајући начела правописа и језичке норме.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Правопис

Усмено и писано изражавање

МЕТОДИ РАДА

- дијалошка – монолошка - текст-метода
- дискусионе групе

ОБЛИЦИ РАДА

- индивидуални рад
- рад у групама

СТАНДАРДИ

2CJK.2.3.2. Саставља сложенији говорени и писани текст (из језика, књижевности или слободна тема) користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); у говореној или писаној расправи прецизно износи своје идеје и образлаже свој став; труди се да говори и пише занимљиво, правећи прикладне дигресије и бирајући занимљиве детаље и одговарајуће примере; уочава поенту и излаже је на прикладан начин; прецизно износи свој доживљај и утиске поводом књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава сложенији књижевни текст и резимира сложенији књижевни и неуметнички текст на теме непосредно везане за градиво; пише извештај и реферат; примењује правописну норму у случајевима предвиђеним програмом.

2CJK.2.3.1. Говори у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом о темама из области језика, књижевности и културе, користећи се књижевним језиком и одговарајућом терминологијом; учествује у јавним разговорима са више учесника; процењује слушаоца односно аудиторијум и обликује свој говор према његовим потребама и могућностима; има потребу и навику да развија сопствену говорну културу; с пажњом и разумевањем слуша теже излагање (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; слуша критички, процењујући говорникову аргументацију и објективност. 2СЈК.3.3.2. Излаже (у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом) и пише о темама из области језика, књижевности и културе; има развијене говорничке (ораторске) вештине; претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и невербалну реакцију саговорника односно аудиторијума и томе прилагођава свој говор; слушајући говорника, процењује садржину и форму његовог говора и начин говорења.


Четврти разред

Недељни фонд часова: 4                                                                 

Годишњи фонд часова: 132

Циљ учења предмета: Циљ учења Српског језика и књижевности у IV разреду је унапређивање језичке и функционалне писмености; стицање и неговање језичке и књижевне културе; оспособљавање за тумачење и вредновање књижевних дела; афирмисање и прихватање вредности хуманистичког образовања и васпитања ученика; развијање личног, националног и културног идентитета, љубави према матерњем језику, традицији и култури српског народа и других народа и етничких заједница.

НАЗИВ ТЕМЕ

Језик

ИСХОДИ

- разликује основна значења и функције падежа;

- разликује све   типове независних предикатских реченица   и препозна специјалне   независне

реченице;

- разликује напоредне односе међу речима, синтагмама и реченицама;

- препозна различите врсте зависних реченица;

- правилно употреби и препозна значења личних глаголских облика;

- препозна у тексту и наведе особине књижевноуметничког и научног стила;

- процени поузданост података које преузима са интернета при писању текста научним стилом;

- покаже основна општелингвистичка знања о еволуцији језика и сродности између неких језика

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Падежни систем; Падежна синонимија; Предлошки изрази; Конгруенција; Значење и функција падежа; Систем независних реченица; Специјални типови независних реченица; Зависне реченице; Напоредне конструкције; Главни типови напоредних конструкција

Глаголски вид; Глаголска времена и начини; Временска и модална значења глагола

МЕТОДИ РАДА

- дијалошка
- монолошка
- текст-метода
- дискусионе групе
- презентација

ОБЛИЦИ РАДА

- рад у групама
- истраживачки радови
- тимски рад
- индивидуални рад
- фронтални

СТАНДАРДИ

2CJK.1.1.1. Има основна знања о језику уопште (шта је језик, које функције има); поштује свој језик и поштује друге језике; препознаје стереотипне ставове према језику. Разуме појам текста; разликује делове текста (увод, главни део, завршетак); препознаје врсте текстова (облике дискурса); има основна знања из социолингвистике: познаје појмове једнојезичности и вишејезичности (и зна одговарајуће језичке прилике у Србији); разуме појам језичке варијативности и препознаје основне варијетете.

2CJK.1.1.2. Разликује књижевни (стандардни) језик од дијалекта; зна основне податке о дијалектима српског језика; има правилан став према свом дијалекту и другим дијалектима српског језика и према оба изговора српског књижевног језика (поштује свој и друге дијалекте српског језика и има потребу да чува свој дијалекат; подједнако цени оба изговора српског књижевног језика - екавски и (и)јекавски); има потребу да учи, чува и негује књижевни језик; познаје најважније граматике и нормативне приручнике и уме да се њима користи; зна основне податке о месту српског језика међу другим индоевропским и словенским језицима; има основна знања о развоју књижевног језика, писма и правописа код Срба.

2CJK.1.1.3. Разликује правилан од неправилног изговора гласа; зна основну поделу гласова; има основна знања у вези са слогом и примењује их у растављању речи на крају реда; зна основна правила акценатске норме и уочава евентуалне разлике између свог и књижевног акцента.

2CJK.1.1.4. Познаје врсте и подврсте речи; примењује норму у вези с облицима речи у фреквентним случајевима (укључујући и гласовне промене у вези с облицима речи); издваја делове речи у вези с облицима речи (граматичка основа и наставак за облик) у једноставнијим случајевима; издваја делове речи у вези с грађењем речи (префикс, творбена основа, суфикс) у једноставнијим случајевима; препознаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с грађењем речи (укључујући и гласовне промене у вези с грађењем речи); примењује постојеће моделе при грађењу нових речи.

2CJK.1.1.5. Правилно склапа реченицу; разликује синтаксичке јединице; разликује активне и пасивне реченице; уме да анализира једноставније реченице грађене по основним моделима и проширене прилошким одредбама.

2CJK.1.1.6. Има лексички фонд који је у складу са средњим нивоом образовања; прави разлику између формалне и неформалне лексике и употребљава их у складу са приликом; има основна знања о значењу речи; познаје основне лексичке односе (синонимију, антонимију, хомонимију); познаје метафору као лексички механизам; нема одбојност према речима страног порекла, али их не прихвата некритички и аутоматски; познаје појам термина и фразеологизма; познаје најважније речнике српског језика и уме да се њима користи.

2CJK.2.1.1. Има шира знања о језику уопште (која су битна својства језика); препознаје јединице и појаве које припадају различитим језичким нивоима/подсистемима; има основна знања о писму уопште; има основна знања о правопису уопште (етимолошки - фонолошки правопис; граматичка - логичка интерпункција; графема - слово); има основна знања о језицима у свету (језичка сродност, језички типови, језичке универзалије). Разуме основне принципе вођења дијалога; разуме појам говорног чина; разуме појам деиксе. Познаје одлике варијетета српског језика насталих на основу медијума и оних који су условљени социјално и функционално.

2CJK.2.1.2. Зна основне особине дијалеката српског језика; зна основна правила екавског и (и)јекавског изговора; у једноставнијим случајевима пребацује (и)јекавску реч у екавски лик и обрнуто. Смешта развој књижевног језика код Срба у друштвени, историјски и културни контекст.

2CJK.2.1.3. Познаје говорне органе и начин на који се гласови производе; зна да дели гласове по свим критеријумима; разуме појам фонеме; зна сва правила акценатске норме и уме да прочита правилно акцентовану реч; зна механизме фонолошки условљених гласовних промена (једначења сугласника по звучности и по месту творбе, сажимање и асимилацију вокала и губљење сугласника).

2CJK.2.1.4. Има шира знања о врстама и подврстама речи; уме да одреди облик променљиве речи и да употреби реч у задатом облику; познаје појам морфеме; дели реч на творбене морфеме у једноставнијим случајевима и именује те морфеме; познаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с облицима речи у мање фреквентним случајевима.

2CJK.2.1.5. Користи се свим синтаксичким могућностима српског језика; разликује безличне и личне реченице; анализира реченице грађене по различитим моделима; има шира знања о синтагми; препознаје основне врсте зависних предикатских реченица (типични случајеви); зна основно о напоредним односима, конгруенцији и негацији; разликује врсте независних предикатских реченица; разуме појам елипсе; има основна знања о употреби падежа и глаголских облика.

2CJK.2.1.6. Има богат и уразноличен лексички фонд (укључујући и интелектуалну и интернационалну лексику и познавање најфреквентнијих интернационалних префикса и суфикса). Тај фонд употребљава у складу с приликом; види језик као низ могућности које му служе да изрази индивидуално искуство и усмерен је ка богаћењу сопственог речника; познаје хиперонимију/хипонимију, паронимију; разликује лексичке слојеве; познаје метонимију као лексички механизам.

2CJK.3.1.1. Разуме да постоји тесна веза између језика и мишљења; јасан му је појам категоризације; познаје конверзационе максиме (квалитета, квантитета, релевантности и начина); разуме појам информативне актуализације реченице и зна како се она постиже; јасан му је појам текстуалне кохезије.

2CJK.3.1.2. При подели речи на слогове позива се на правила; акцентује једноставније примере.

2CJK.3.1.3. Има детаљнија знања о морфологији у ужем смислу и творби речи у српском језику (дели реч на творбене морфеме у сложенијим случајевима и именује те морфеме).

2CJK.3.1.4. Има детаљнија знања о употреби падежа и глаголских облика; уме да анализира компликованије реченице грађене по различитим моделима; познаје специјалне независне реченице; познаје различита решења у вези с конгруенцијом.

2CJK.3.1.5. Има основна знања о речницима и структури речничког чланка.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

- компетенција за целоживотно учење

- комуникација

- рад с подацима и информацијама

- решавање проблема

- дигитална компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

- рад са целим одељењем

- групни

- индивидуални рад (детаљније разрађено по наставним јединицама у оквиру индивидуалних планова наставника)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- дијалог са ученицима

- израда истраживачких задатака

- израда тестова

- израда презентација

- дискусија на часу

- домаћи задаци

- писане провере

- самопроцена ученика

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- усмено одговарање

- активност (јављање) на часу

- прегледање свезака

- израда паноа

НАЗИВ ТЕМЕ

Књижевност

ИСХОДИ

- утврди тематске, идејне, језичке, композиционе и жанровске особине књижевног текста;

- протумачи књижевни текст стављајући га у одговарајући културноисторијски контекст;

- користи књижевнотеоријске термине у тумачењу књижевног дела;

- постави проблемско   питање у вези   са   делом, износи   суд о њему   и

аргументује свој суд;

-   повеже   одређене     теорије     (егзистенцијализам,   теорија   рецепције/отвореног   дела) са

текстом;

- препозна интертекстуалност;

- самостално бира књижевна дела изван програма ослањајући се на стечена знања и усвојене

вредности;

- повеже историјске,   религијске, политичке теме   у делима која   обрађује са изградњом   или

преиспитивањем националног идентитета у њима;

- расправља о елементима родне осетљивости у делима која обрађује;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

„Научите пјесан“, Миодраг Павловић; „Пробудим се“, Миодраг Павловић; „Кора“, Васко Попа; „Ватра и ништа“, Бранко Миљковић; „Хамлет“, Вилијам Шекспир; Писмо“, Иван В. Лалић; „Фауст“, Јохан Волфганг Гете; Савремена лирика (Одн, Ахматова, Бродски, Превер); „Прољећа Ивана Галеба“, Владан Десница; „Улога моје породице у светској револуцији“, Бора Ћосић; „Животињска фарма“, Џорџ Орвел; „Вавилонска кула“, Хорхе Луис Борхес; „Чекајући Годоа“, Семјуел Бекет; „Странац“, Албер Ками; „Лилика“, Драгослав Михаиловић; „Проклета авлија“, Иво Андрић; „Енциклопедија мртвих“, Данило Киш;

„Дервиш и смрт“, Меша Селимовић; „Шала“, Милан Кундера; „Злочин и казна“, Фјодор Михаилович Достојевски; „Корени“, Добрица Ћосић; „Мамац“, Давид Албахари; „Мајстор и Маргарита“, Михаил Булгаков;

Хазарски речник“, Милорад Павић; „Нови Јерусалим“, Борислав Пекић; „Опсада цркве Светог Спаса“, Горан Петровић; „Миленијум у Београду“, „Владимир Пиштало; Слојевита структура дела (слој звучања и значења); Слојевита структура дела (приказане предметности, идеје); Поетика авангардне драме; Типови романа

МЕТОДИ РАДА

- дијалошка
- монолошка
- текст-метода
- дискусионе групе
- презентација

ОБЛИЦИ РАДА

- рад у групама
- истраживачки радови
- тимски рад
- индивидуални рад

- фронтални

СТАНДАРДИ

2СЈК.1.2.1. Познаје ауторе дела из обавезног школског програма и локализује их у контекст стваралачког опуса и књижевноисторијски контекст.

2СЈК.1.2.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и доводи је у функционалну везу са примерима из књижевних4 и неуметничких текстова предвиђених програмом.

2СЈК.1.2.3. У тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела разликује методе унутрашњег и спољашњег приступа.

2СЈК.1.2.4. Уочава и примерима аргументује основне поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевних дела из обавезне школске лектире.

2СЈК.1.2.5. Уочава основне особине књижевности као дискурса и разликује га у односу на остале друштвене дискурсе.

2СЈК.1.2.6. Наводи основне књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности и повезује их са делима и писцима из обавезне лектире школског програма.

2СЈК.1.2.7. Анализира издвојене проблеме у књижевном делу и уме да их аргументује примарним текстом.

2СЈК.1.2.8. Користи препоручену секундарну литературу (књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) и доводи је у везу са књижевним текстовима предвиђеним програмом.

2СЈК.1.2.9. На основу дела српске и светске књижевности формира читалачке навике и знања; схвата улогу читања у тумачењу књижевног дела и у изграђивању језичког, литерарног, културног и националног идентитета.

2СЈК.2.2.1. Интерпретира књижевни текст увидом у његове интеграционе чиниоце (доживљајни контекст, тематско-мотивски слој, композиција, ликови, форме приповедања, идејни слој, језичко-стилски аспекти...).

2СЈК.2.2.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и књижевнотеоријска знања адекватно примењује у тумачењу књижевних дела предвиђених програмом.

2СЈК.2.2.3. Разликује методе унутрашњег и спољашњег приступа у интерпретацији књижевноуметничког и књижевнонаучног дела и адекватно их примењује приликом разумевања и тумачења ових врста дела.

2СЈК.2.2.4. Уочава и образлаже поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевноуметничких и књижевнонаучних дела у оквиру школске лектире; процењује да ли је сложенији књижевнонаучни текст (аутобиографија, биографија, мемоари, дневник, писмо, путопис...) добро структуриран и кохерентан, да ли су идеје изложене јасно и прецизно; уочава стилске поступке у књижевноуметничком и књижевнонаучном тексту; процењује колико одређене одлике текста утичу на његово разумевање и доприносе тумачењу значења текста.

2СЈК.2.2.5. Образлаже основне елементе књижевности као дискурса у односу на остале друштвене дискурсе (нпр. присуство/одсуство приповедача, приповедни фокус, статус историјског и фиктивног итд.).

2СЈК.2.2.6. Приликом тумачења књижевноуметничких и књижевнонаучних дела из школског програма примењује знања о основним књижевноисторијским и поетичким одликама стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности.

2СЈК.2.2.7. Самостално уочава и анализира проблеме у књижевном делу и уме да аргументује своје ставове на основу примарног текста.

2СЈК.2.2.8. Активно користи препоручену и ширу, секундарну литературу (књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) у тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела предвиђених програмом.

2СЈК.2.2.9. На основу дела српске и светске књижевности развија читалачке вештине, способности и знања од значаја за тумачење и вредновање различитих књижевноуметничких и књижевнонаучних дела и за развијање језичког, литерарног, културног и националног идентитета; има изграђен читалачки укус својствен културном и образованом човеку.

2СЈК.3.2.1. Чита, доживљава и самостално тумачи књижевноуметничка и књижевнонаучна дела из обавезног школског програма, као и додатне (изборне) и факултативне књижевноуметничке и књижевнонаучне текстове; током интерпретације поуздано користи стечена знања о стваралачком опусу аутора и књижевноисторијском контексту.

2СЈК.3.2.2. Влада књижевнотеоријском терминологијом и теоријска знања адекватно примењује у тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела која су предвиђена школским програмом и других дела ове врсте различитих жанрова, изван школског програма.

2СЈК.3.2.3. У процесу тумачења књижевноуметничког и књижевнонаучног дела, одабира, примењује и комбинује адекватне методе унутрашњег и спољашњег приступа.

2СЈК.3.2.4. Уочава и тумачи поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевноуметничких и књижевнонаучних текстова у оквиру школске лектире и изван школског програма; процењује и пореди стилске поступке у наведеним врстама текстова.

2СЈК.3.2.5. Разуме основне елементе књижевности као дискурса (пореди нпр. присуство/одсуство приповедача, приповедни фокус, статус историјског и фиктивног итд.) у односу на остале друштвене дискурсе и та сазнања употребљава у тумачењу књижевних дела.

2СЈК.3.2.6. Приликом тумачења и вредновања књижевноуметничких и књижевнонаучних дела примењује и упоређује књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности.

2СЈК.3.2.7. Самостално уочава и тумачи проблеме и идеје у књижевном делу и своје ставове уме да аргументује на основу примарног текста и литерарно-филолошког контекста.

2СЈК.3.2.8. У тумачењу књижевног дела критички користи препоручену и самостално изабрану секундарну литературу (књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску).

2СЈК.3.2.9. На основу дела српске и светске књижевности (у обавезном и сопственом избору) и секундарне литературе шири читалачка знања, примењује стратегије читања које су усаглашене са типом књижевног дела и са читалачким циљевима (доживљај, истраживање, стваралаштво); развија језички, литерарни, културни и национални идентитет.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

- компетенција за целоживотно учење

- комуникација

- рад с подацима и информацијама

- решавање проблема

- дигитална компетенција

- естетска

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

- рад са целим одељењем

- групни

- индивидуални рад (детаљније разрађено по наставним јединицама у оквиру индивидуалних планова наставника)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- дијалог са ученицима

- израда истраживачких задатака

- израда тестова

- израда презентација

- дискусија на часу

- домаћи задаци

- писане провере

- самопроцена ученика

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- усмено одговарање

- активност (јављање) на часу

- прегледање свезака

- израда паноа

НАЗИВ ТЕМЕ

Језичка култура

ИСХОДИ

- правилно користи знаке интерпункције (тачку, запету, тачку са запетом, упитник, узвичник, две

тачке, три тачке, црту, заграду, наводнике);

- говори јавно и пред аудиторијумом о темама из језика, књижевности и културе;

- напише састав на тему из језика и књижевности, уважавајући начела правописа и норме

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Говорна вежба; Интерпункција; Реторика; Вежбе јавног говорења

МЕТОДИ РАДА

- дијалошка – монолошка - текст-метода - дискусионе групе

ОБЛИЦИ РАДА

- индивидуални рад
- рад у групама

СТАНДАРДИ

2CJK.1.3.1. Говори разговетно, поштујући ортоепска правила књижевног језика; примењује књижевнојезичку акцентуацију или упоређује свој акценат са књижевним и труди се да је с њим усклади; течно и разговетно чита наглас књижевне и неуметничке текстове; изражајно чита и казује лакше књижевноуметничке текстове; у званичним ситуацијама говори о једноставнијим темама из области језика, књижевности и културе користећи се коректним језичким изразом (тј. говори течно, без замуцкивања, поштапалица, превеликих пауза и лажних почетака, осмишљавајући реченицу унапред) и одговарајућом основном терминологијом науке о језику и науке о књижевности, прилагођавајући приликама, ситуацији, саговорнику и теми вербална и невербална језичка средства (држање, мимику, гестикулацију); говори уз презентацију; има културу слушања туђег излагања; у стању је да с пажњом и разумевањем слуша излагање средње тежине (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; приликом слушања неког излагања уме да хвата белешке.

2CJK.1.3.2. Говорећи и пишући о некој теми (из језика, књижевности или слободна тема), јасно структурира казивање и повезује његове делове на одговарајући начин; разликује битно од небитног и држи се основне теме; саставља једноставнији говорени писани текст користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); уме укратко да опише своја осећања и доживљај књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава једноставнији књижевноуметнички текст и издваја његове важне или занимљиве делове; резимира једноставнији књижевни и неуметнички текст.

2CJK.1.3.3. У расправи или размени мишљења на теме из књижевности, језика и културе уме у кратким цртама да изнесе и образложи идеју или став за који се залаже, говори одмерено, ослања се на аргументе, у стању је да чује туђе мишљење и да га узме у обзир приликом своје аргументације; пише једноставнији аргументативни текст на теме из књижевности, језика и културе.

2СЈК.1.3.4. Користи оба писма, дајући предност ћирилици; примењује основна правописна правила у фреквентним примерима и уме да се служи школским издањем Правописа; у писању издваја делове текста, даје наслове и поднаслове, уме да цитира и парафразира; саставља матурски рад поштујући правила израде стручног рада (употребљава фусноте и саставља садржај и библиографију); саставља писмо - приватно и службено, биографију (CV), молбу, жалбу, захтев, оглас; зна да попуни различите формуларе и обрасце.

2CJK.1.3.5. Има способност и навику да у различите сврхе (информисање, учење, лични развој, естетски доживљај, забава...) чита текстове средње тежине (књижевноуметничке текстове, стручне и научнопопуларне текстове из области науке о језику и књижевности, текстове из медија6); примењује предложене стратегије читања.

2CJK.1.3.6. Разуме књижевни и неуметнички текст средње сложености: препознаје њихову сврху, проналази експлицитне и имплицитне информације, издваја главне идеје текста; прати развој одређене идеје у тексту; пореди основне информације и идеје из двају или више текстова.

2CJK.1.3.7. Критички промишља књижевни и неуметнички текст средње сложености: разликује објективну/веродостојну чињеницу од ауторове интерпретације; процењује (и то образлаже) да ли аутор неуметничког текста износи све потребне информације и да ли даје довољне и веродостојне доказе за то што тврди; процењује да ли је аутор текста неутралан или ангажован односно пристрастан, и образлаже своју процену; препознаје говор мржње, дискриминације, бирократски језик, и има изграђен негативан став према њима; уме у једноставним примерима да понуди алтернативу бирократском језику.

2CJK.1.3.8. Препознаје структуру, различите елементе, стилске одлике (експресивност, сликовитост, метафоричност) књижевног и неуметничког текста; препознаје конотативно значење речи у датом контексту и разуме сврху конотативног значења у књижевном и неуметничком тексту; одређује значење непознате речи на основу контекста и творбеног модела; разуме значај читања за богаћење лексичког фонда.

2CJK.2.3.1. Говори у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом о темама из области језика, књижевности и културе, користећи се књижевним језиком и одговарајућом терминологијом; учествује у јавним разговорима са више учесника; процењује слушаоца односно аудиторијум и обликује свој говор према његовим потребама и могућностима; има потребу и навику да развија сопствену говорну културу; с пажњом и разумевањем слуша теже излагање (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; слуша критички, процењујући говорникову аргументацију и објективност.

2CJK.2.3.2. Саставља сложенији говорени и писани текст (из језика, књижевности или слободна тема) користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); у говореној или писаној расправи прецизно износи своје идеје и образлаже свој став; труди се да говори и пише занимљиво, правећи прикладне дигресије и бирајући занимљиве детаље и одговарајуће примере; уочава поенту и излаже је на прикладан начин; прецизно износи свој доживљај и утиске поводом књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава сложенији књижевни текст и резимира сложенији књижевни и неуметнички текст на теме непосредно везане за градиво; пише извештај и реферат; примењује правописну норму у случајевима предвиђеним програмом.

2СЈК.2.3.3. Има способност и навику да у различите сврхе (информисање, учење, лични развој, естетски доживљај, забава...) чита теже текстове (књижевноуметничке текстове, стручне и научнопопуларне текстове из области науке о језику и књижевности, текстове из медија); има изграђен читалачки укус својствен културном и образованом човеку; примењује сложене стратегије читања; бира стратегију читања која одговара сврси читања.

2СЈК.2.3.4. Разуме сложенији књижевни и неуметнички текст: препознаје његову сврху; проналази експлицитне и имплицитне информације; издваја информације према задатом критеријуму; издваја главне идеје; прати развој одређене идеје; пореди информације и идеје из делу јављају при обликовању (карактеризацији) ликова и изградњи догађаја (због бољег и потпунијег разумевања значења књижевног дела); тумачи (на нивоу разумевања) текстове ослањајући се на други текст/текстове.

2CJK.2.3.5. Критички промишља сложенији књижевни и неуметнички текст:раздваја објективну чињеницу од ауторове интерпретације; процењује да ли је аутор текста неутралан или ангажован односно пристрастан, и образлаже своју процену; разликује експлицитне и имплицитне ауторове ставове; аргументовано вреднује да ли аутор сложенијег експозиторног или аргументативног текста погодног за обраду градива из језика и књижевности износи све потребне информације и да ли даје довољне и веродостојне доказе за то што тврди.

2CJK.2.3.6. Процењује да ли је сложенији неуметнички текст погодан за обраду градива из језика и књижевности добро структуриран и кохерентан, да ли су идеје изложене јасно и прецизно; уочава стилске поступке у овим текстовима; процењује колико одређене одлике текста утичу на његово разумевање.

2CJK.3.3.1. Дискутује о сложеним темама из језика, књижевности и културе; дискутује о смислу и вредностима књижевних текстова и о сврси и вредностима неуметничких текстова користећи стручну терминологију.

2СЈК.3.3.2. Излаже (у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом) и пише о темама из области језика, књижевности и културе; има развијене говорничке (ораторске) вештине; претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и невербалну реакцију саговорника односно аудиторијума и томе прилагођава свој говор; слушајући говорника, процењује садржину и форму његовог говора и начин говорења.

2CJK.3.3.3. Композиционо и логички складно пише стручни текст на теме из књижевности и језика, као и новински чланак.

2CJK.3.3.4. Организује, класификује, уопштава и на сличан начин обрађује информације из књижевних и неуметничких текстова на основу задатог и/или самостално постављеног критеријума.

2CJK.3.3.5. Продубљено критички промишља сложенији текст: процењује колико сложенији експозиторни текст успешно преноси информације публици којој је намењен, уочавајући које информације недостају; издваја доказну грађу на којој аутор аргументативног текста заснива своје ставове и одређује средства којима их износи; запажа ауторове грешке у закључивању и сл.

2CJK.3.3.6. Процењује стилске поступке у књижевном и неуметничком тексту; пореди стилске поступке у два сложена текста (или више њих); тумачи њихову улогу у остваривању естетских и значењских одлика наведених врста текстова.

2CJK.3.3.7. Изграђује свест о себи као читаоцу - развија читалачку ауторефлексију (разуме улогу читања у сопственом развоју; има развијену, критичку свест о својим читалачким способностима...).

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

- компетенција за целоживотно учење – комуникација - рад с подацима и информацијама - решавање проблема

- дигитална компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

- рад са целим одељењем - групни

- индивидуални рад (детаљније разрађено по наставним јединицама у оквиру индивидуалних планова наставника)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- дијалог са ученицима

- израда истраживачких задатака

- израда тестова, - израда презентација

- дискусија на часу - домаћи задаци

- писане провере

- самопроцена ученика

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- усмено одговарање

- активност (јављање) на часу

- прегледање свезака

- израда паноа


Енглески језик

Трећи разред

Недељни фонд часова: 2                                                                 

Годишњи фонд часова: 74

Циљ учења предмета: Циљ учења Страног језика је да ученик усвајањем функционалних знања о језичком систему и култури и унапређивањем стратегија учења страног језика развије комуникативну компетенцију, оспособи се за писмену и усмену комуникацију, интеркултурално разумевање и професионални развој.

НАЗИВ ТЕМЕ

Свакодневни живот (организација времена, послова, слободно време)

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и појашњавања;

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме информације о релативно познатим и блиским садржајима и једноставна упутства у приватном, јавном и образовном контексту;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.) користећи познате и једноставне језичке елементе;

- пише о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

- пише о властитом искуству описујући своје утиске и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања, једноставним језичким средствима;

- користи знање страног језика у различитим видовима реалне комуникације (електронске поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже).

- разговара о активностима које обавља у слободно време;

- излаже унапред припремљену краћу презентацију на одређену тему (из домена личног интересовања);

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present ContinuousTense, Present Perfect Tense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

- Неправилни глаголи.

- Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

- Заменице: Личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно повратне.

- Детерминатори: Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

- Предлози после придева и после глагола.

- Место прилога у реченици.

- Usedto/ would за уобичајене радње у прошлости.

- Will/going to запредвиђање.

- Модалниглаголи (may/might; must/have to; must /mustn’t / needn’t).

- Пасивни глаголски облици и конструкције.

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Представљање себе и других.

- Давање и тражење информација и обавештења.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, дебате.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, ндивидуални рад, рад у пару, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања уобразовном и јсвном контексту.

2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота (натписи најавним местима, упутства о руковању, етикете на производима, јеловник и сл.).

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.5. Излаже већ припремљену кратку презентацију о блиским темама.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, филма и сл.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или личним интересовањима.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиштеизносећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питањаслушалаца.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1.Компетенција за целоживотно учење; 2. Комуникација;

5. Решавање проблема; 6. Сарадња; 7. Одговорно учешће у демократском друштву;

НАЗИВ ТЕМЕ

Свет рада (перспективе и образовни системи)

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања;

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- представља укратко резултате самосталног истраживања на одређену тему;

- користи интонацију, ритам и висину гласа у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације; -

- пише белешке, поруке (имејлове, СМС поруке и сл.) да би тражио или пренео релевантне информације користећи стандардне формуле писаног изражавања;

пише краћа формална писма (писма читалаца, пријаве за праксе, стипендије или омладинске послове);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Множина именица (правилна и неправилна).

- Заменице: Личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно повратне

- Детерминатори: Присвојни, показни.

- Придеви и прилози: Грађење и употреба придева и прилога. Место придева и прилога реченици.

- Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

- Бројеви: прости, редни и децимални бројеви;

- Везници: повезивање елемената исте важности - for, and, nor, but, or, yet, so.

- Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

- Will/going to за предвиђање

- Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to, needn’t, mustn’t, may).

Суфикси за именице које означавају занимања –er/or, -ist, -ician

- Фразални глаголи

- Сложенице.

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Погодбене реченице (иреалне, потенцијалне ).

- Представљање себе и других

- Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално)

- Давање једноставних упутстава и команди

- Изражавање молби и захвалности

- Давање и тражење информација и обавештења

- Изрицање забране и реаговање на забрану

- Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

-Тражење и давање дозволе

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, методе индивидуалног приступа, дискусије, дебате.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, ндивидуални рад, рад у групама, рад у пару, рад у низу.     .

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив;

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење). 2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке, образовање, интересовања и сл.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје саговорника;

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним документима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).

2.СТ.2.3.5. Излаже већ припремљену презентацију о темама из свог окружења или струке.

2.СТ.2.4.2. У приватној преписци, тражи или преноси информације, износи

лични став и аргументе.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или личним интересовањима.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.4.2. Пише пословна и друга формална писма различитог садржаја за личне потребе и потребе струке.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење; 2. Комуникација;

3. Рад с подацима и информацијама; 4. Дигитална компетенција; 5. Решавање проблема; 6. Сарадња; 7. Одговорно учешће у демократском друштву; 11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

НАЗИВ ТЕМЕ

Интересантне животне приче и догађаји

ИСХОДИ

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- разуме једноставне књижевне текстове различитих жанрова (поезија, проза, драма) у којима се појављују учесталије метафоре;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- пише о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

- описује особе и догађаје поштујући правила кохерентности (обима 100 –120 речи);

- описује утиске, мишљења и осећања (обима 80–100 речи);

- пише о властитом искуству описујући своје утиске и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања, једноставним језичким средствима;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;  

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Грађење и употреба придева.

- Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

- Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple, Past Continuous, Present Perfect, Past Perfect).

- Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

- Најчешћи суфикси и префикси.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Давање једноставних упутстава и команди.

- Давање и тражење информација и обавештења.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, ндивидуални рад, рад у групама, рад у пару, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота (нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, филма и сл.

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира, резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из познатих области који чита или слуша.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложенијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, описује, систематизује и сл.).

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење; 2. Комуникација;
3. Рад с подацима и информацијама;

НАЗИВ ТЕМЕ

Живи свет и заштита човекове околине

ИСХОДИ

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- користи интонацију, ритам и висину гласа у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације;

- пише о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

- разуме краће текстове на блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Аrticles –a, -an, -the / no article

- Место придева и прилога реченици.

- Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

- Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to)

- Глаголска времена (активне и пасивне конструкције)

- Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

- Начини изражавањa будућности (FutureSimpleTense, begoingto, PresentContinuousTense, PresentSimpleTense).

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Oдносне реченице.

- Давање и тражење информација и обавештења

- Исказивање препоруке

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, ндивидуални рад, рад у групама, рад у пару, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.4.2. У приватној преписци, тражи или преноси информације, износи лични став и аргументе.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама;
5. Решавање проблема; 6. Сарадња; 7. Одговорно учешће у демократском друштву; 8. Одговоран однос према здрављу; 9. Одговоран однос према околини;

НАЗИВ ТЕМЕ

Научна достигнућа, модерне технологије и свет компјутера (распрострањеност, примена, корист и негативне стране)

ИСХОДИ

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- проналази, издваја и разуме у информативном тексту о познатој теми основну поруку и суштинске информације;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.);

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- представља укратко резултате самосталног истраживања на одређену тему;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- пише о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

- користи савремене видове комуникације у откривању културе земље/земаља чији језик учи;

- користи знање страног језика у различитим видовима реалне комуникације (електронске поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже).

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- преводи на матерњи језик садржај краћег текста о познатим темама.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Articles: -a/-an, the, no article.

- Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to)

- Бројеви: Прости, редни и децимални бројеви;

- Везници: Повезивањеелеменатаистеважности: for, and, nor, but, or, yet, so.

- Употреба садашњих времена (Present Simple, Present Continous, Present Perfect).

- Will/going to за предвиђање.

- Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

- Односне реченице.

- Давање и тражење информација и обавештења

- Описивање и упоређивање лица и предмета

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, истраживачке методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у групи, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре омишљењима других учесн.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на основусопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци, приручници, сложена упутства).

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом,традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и ком

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама; 4. Дигитална компетенција; 11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

НАЗИВ ТЕМЕ

Медији и комуникација

ИСХОДИ

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме краће текстове на блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- разуме основне елементе радње у серијама и филмовима у којима се обрађују релативно блиске теме, ослањајући се и на визуелне елементе;

- препознаје основну аргументацију у једноставнијим текстовима (нпр. новинским колумнама или писмима читалаца, као и другим врстама коментара); наслућује значење непознатих речи на основу контекста.

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом,користећи познате језичке елементе ;

- пише белешке , поруке (имејлове, СМС поруке и сл.) да би тражио или пренео релевантне информације користећи стандардне формуле писаног изражавања;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- користи савремене видове комуникације у откривању културе земље/земаља чији језик учи;

- користи знање страног језика у различитим видовима реалне комуникације (електронске поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже);

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Бројиве и небројиве именице.

- Квантификатори.

- Придеви: поређење.

- Повезивање елемената исте важности: for, and, nor, but, or, yet, so.

- Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

- Начини изражавањa будућности (FutureSimpleTense, begoingto, PresentContinuousTense, PresentSimpleTense).

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Управни говор – потврдне реченице, упитне реченице, заповедне реченице.

- Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у групамa, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота (натписи најавним местима, упутства о руковању, етикете на производима, јеловник и сл.).

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовн

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, филма и сл.

2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира, резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из познатих области који чита или слуша.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама; 4. Дигитална компетенција; 7. Одговорно учешће у демократском друштву;

НАЗИВ ТЕМЕ

Храна и здравље (навике у исхрани, карактеристична јела и пића у земљама света)              

ИСХОДИ

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и појашњавања;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- пише о властитом искуству описујући своје утиске и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања, једноставним језичким средствима;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Бројиве и небројиве именице.

- Множина именица (правилна и неправилна).

- Детерминатори: неодређени, квантификатори.

- Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

- Употреба облика за изражавање будућности (Future Continous, Future Perfect)

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Временске реченице.

- Погодбене реченице (иреалне, потенцијалне).

- Изражавање допадања и недопадања

- Изражавање физичких сензација и потреба.

- Исказивање честитки.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, методе индивидуалног проступа, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у групама, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота (натписи најавним местима, упутства о руковању, етикете на производима, јеловник и сл.).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму .

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје,

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврснимтемама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиштеизносећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама;
5. Решавање проблема; 7. Одговорно учешће у демократском друштву; 8. Одговоран однос према здрављу;

НАЗИВ ТЕМЕ

Потрошачко друштво

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме краће текстове на блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- користи интонацију, ритам и висину гласа у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- описује особе и догађаје поштујући правила кохерентности користећи фреквентне речи и изразе;

- пише о властитом искуству описујући своје утиске и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања, једноставним језичким средствима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- у писаном облику резимира на структурисан начин садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Множина именица (правилна и неправилна).

- Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

- Глаголска времена (активне и пасивне конструкције).

- Фразални глаголи.

- Најчешћи суфикси и префикси.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Изражавање молби и захвалности.

- Изражавање извињења.

- Давање и тражење информација и обавештења.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, хеуристички разговор, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у пару, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорникау личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту;

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира, резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из познатих области који чита или слуша.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложенијихтекстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, описује, систематизује и сл.).

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама;
5. Решавање проблема; 6. Сарадња; 7. Одговорно учешће у демократском друштву; 9. Одговоран однос према околини;

НАЗИВ ТЕМЕ

Спортови и спортске манифестације

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- адекватно реагује на усмене поруке у вези са активностима у спорстском контексту;

- разуме информације о релативно познатим и блиским садржајима и једноставна упутства у приватном, јавном и образовном контексту;

- разуме суштину исказа (са)говорника који разговарају о блиским темама, уз евентуална понављања и појашњавања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- разуме једноставна упутства и саветодавне текстове, обавештења и упозорења на јавним местима;

- учествује у краћим дијалозима, размењује информације и мишљење са саговорником о блиским темама и интересовањима;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- описује себе и своје окружење, догађаје у садашњости, прошлости и будућности у свом окружењу и изван њега;

- изражава своје утиске и осећања и образлаже мишљење и ставове у вези са блиским темама;

- пише на разложан и једноставан начин о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

-пише белешке, поруке и лична писма да би тражио или пренео релевантне информације;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским темама и износи сопствено мишљење о њему;

- препознаје и разуме, у оквиру свог интересовања, знања и искуства, правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земаља чији језик учи;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- препознаје и адекватно користи најфреквентније стилове и регистре у вези са елементима страног језика који учи, али и из осталих области школских знања и животних искустава;

- препознаје различите стилове комуникације и најфреквентнија пратећа паравербална и невербална средстава (степен формалности, љубазности, као и паравербална средства: гест, мимика, просторни односи међу говорницима, итд.);

- преноси суштину поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- резимира у писаној форми садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

- Именице: Сложенице.

- Колокације: Спорт.

- Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple, Past Continuous, Past Perfect).

- Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

- Фразални глаголи.

- Глаголи праћени ing / (to) infinitive.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Давање једноставних упутстава и команди.

- Изрицање забране и реаговање на забрану.

- Изражавање хитности и обавезности.

МЕТОДИ РАДА

Монолошко-дијалошка, текстуална, метода писаних радова, демонстративна, илустративна.

ОБЛИЦИ РАДА

Индивидуални рад, рад у групама, рад у пару, раду низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи,брошуре, обавештења, кратке новинске вести).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму 2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврснимтемама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама; 6. Сарадња; 7. Одговорно учешће у демократском друштву; 8. Одговоран однос према здрављу;

НАЗИВ ТЕМЕ

Србија - моја домовина

ИСХОДИ

- разуме основну поруку краћих излагања о познатим темама у вези своје земље при чему се користи стандардни језик и разговетан изговор;

- изводи закључке после слушања непознатог текста у вези са врстом текста, бројем саговорника, њиховим међусобним односима и намерама, као и у вези са општим садржајем;

- ослањајући се на општа знања, искуства и контекст поруке, увиђа значење њених непознатих елемената; памти и контекстуализује битне елементе поруке;

- наслућује значење непознатих речи на основу контекста.

- излаже унапред припремљену краћу презентацију на одређену тему (из домена личног интересовања);

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- описује места поштујући правила кохерентности (обима 100 –120 речи);

- препознаје и разуме најчешће присутне културне моделе свакодневног живота земље и земаља чији језик учи;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преводи или преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

- истражује различите аспекте култура своје земље;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе своје земље;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- преводи на матерњи језик садржај краћег текста о познатим темама.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-   Именице: сложенице.

- Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

- Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

- Употреба прошлих времена (PastSimpleTense, PastContinuousTense, PastPerfectTense).

- Модални глаголи (may, might, must, can / can’t, could).

- Фразални глаголи.

- Колокације.

- Usedto / Wouldза уобичајене радње из прошлости.

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Исказивање просторних и временских односа.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, илустративна, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у пару, рад у групи, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и традицијом свог и других народа.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврснимтемама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама;

НАЗИВ ТЕМЕ

Познати градови и њихове знаменитости, региони и земље у којима се говори циљни језик

ИСХОДИ

- разуме основну поруку краћих излагања о познатим градовима при чему се користи стандардни језик и разговетан изговор;

- разуме информације о релативно познатим и блиским садржајима и једноставна упутства у приватном, јавном и образовном контексту;

- изводи закључке после слушања непознатог текста у вези са врстом текста, бројем саговорника, њиховим међусобним односима и намерама, као и у вези са општим садржајем;

- ослањајући се на општа знања, искуства и контекст поруке, увиђа значење њених непознатих елемената; памти и контекстуализује битне елементе поруке.

- наслућује значење непознатих речи на основу контекста.

- изражава своје утиске и осећања и образлаже мишљење и ставове у вези са блиским темама;

- излаже унапред припремљену краћу презентацију на одређену тему (из домена личног интересовања);

- указује на значај одређених исказа и делова исказа пригодном гестикулацијом и мимиком или наглашавањем и интонацијом.

- описује места поштујући правила кохерентности (обима 100 –120 речи);

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским темама и износи сопствено мишљење о њему;

- пише електронске поруке, СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу.    

- препознаје и разуме најчешће присутне културне моделе свакодневног живота земље и земаља чији језик учи;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преводи или преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- преводи на матерњи језик садржај краћег текста о познатим темама.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-   Именице: сложенице.

- Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

- Повезивање елемената исте важности: for, and, nor, but, or, yet, so.

- Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

- Модални глаголи (may, might, must, can / can’t, could).

- Фразални глаголи.

- Колокације.

- Usedto / Wouldза исказивање навика из прошлости.

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Исказивање просторних и временских односа.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, илустративна, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у пару, рад у групи, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и традицијом свог и других народа.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврснимтемама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама;

НАЗИВ ТЕМЕ

Европа и заједнички живот народа

ИСХОДИ

- разуме основну поруку краћих излагања о познатим градовима при чему се користи стандардни језик и разговетан изговор;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- изводи закључке после слушања непознатог текста у вези са врстом текста, бројем саговорника, њиховим међусобним односима и намерама, као и у вези са општим садржајем;

- наслућује значење непознатих речи на основу контекста.

- изражава своје утиске и осећања и образлаже мишљење и ставове у вези са блиским темама;

- излаже унапред припремљену краћу презентацију на одређену тему (из домена личног интересовања);

- указује на значај одређених исказа и делова исказа пригодном гестикулацијом и мимиком или наглашавањем и интонацијом;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- описује места и догађаје поштујући правила кохерентности (обима 100 –120 речи);

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским темама и износи сопствено мишљење о њему;

- препознаје и разуме најчешће присутне културне моделе свакодневног живота земље и земаља чији језик учи;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преводи или преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-   Именице: сложенице.

- Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

- Повезивање елемената исте важности: for, and, nor, but, or, yet, so.

- Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

- Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

- Модални глаголи (may, might, must, can / can’t, could).

- Фразални глаголи.

- Колокације.

- Usedto / Wouldза исказивање навика из прошлости.

- Ред речи у реченици.

- Потврдне, упитне и одричне реченице.

- Исказивање просторних и временских односа.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, текстуална, илустративна, ИКТ методе.

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индивидуални рад, рад у пару, рад у групи, рад у низу.

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и традицијом свог и других народа.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа. 2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврснимтемама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања.

2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Компетенција за целоживотно учење;

2. Комуникација; 3. Рад с подацима и информацијама;

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Наставни план и програм реализује се у кабинету за стране језике уз употребу различитих наставних средстава: текстуалних (акредитовани уџбенички комплети, радни листови, речници), аудитивних (озвучени текстови), визуелних (постери, илустрације) као и аутентичних материјала (новине, часописи, филмови, песме) и могућности које пружа савремена технологија (интернет ресурси). Ученици се стављају у реалне животне ситуације у којима могу да примене стечено знање. Наставник семантизује нове речи и изразе и пише их на табли, подстиче активност ученика. У циљу мотивације, наставници ће користити методе и поступке којима се подстиче креативност и критичко мишљење (квизови знања, пројектни задаци, такмичарске активности) и повезују наставни садржаји са другим предметима. Наставници ће на основу резултата добијених иницијалним тестирањем изводити наставу применом мера индивидуализације (задаци на различитим нивоима, наставни материјали намењени различитим стиловима учења), чиме ће се сваком ученику омогућити да напредује у складу са својим могућностима.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Наставник ће најпре извршити анализу прописаних стандарда и анализу Наставног плана и програма за II разред. У складу са резултатима анализе извршиће селекцију наставних садржаја којима ће бити посвећена већа пажња и оних које ученици треба да савладају рецептивно. Наставник ће обратити пажњу на то који садржаји могу да се повежу са којим стандардима, који се могу повезати са више различитих стандарда и у складу са том анализом вршиће програмирање наставе на годишњем и месечном нивоу.

Како се стандардима предвиђају шест нивоа предметних компетенција које се тичу језичких вештина (разумевање говора, разумевање прочитаног текста, усмено изражавање, писмено изражавање, социокултуралне компетенције, медијација), као и знање о језику, наставник ће организовати комуникативну наставу страних језика која се реализује тако што се примењују различити облици рада, а једнака пажња се посвећује свим језичким вештинама.

Наставник ће на почетку године, у сарадњи са другим члановима Стручног већа, саставити иницијални тест за ученике, а анализом   резултата иницијалног теста руководиће се приликом програмирања наставе. На крају класификационог период (полугодиште, крај школске године) на исти начин ће полугодишњим односно завршним тестом бити проверавано спровођење и остваривање стандарда. Наставни процес биће организован тако да се ученицима не постављају захтеви увек и само са једног нивоа (показаног на иницијалном тесту), већ да му се омогући напредак постављањем захтева са вишег нивоа. Приликом евалуације постигнућа ученика наставник ће се руководити стандардима, али и другим аспектима као што су мотивација ученика и његов лични развој, однос према предмету и др.


Четврти разред

Недељни фонд часова: 2                                                     

Годишњи фонд часова: 66

Циљ учења предмета: Циљ учења изборног програма први страни језик је да ученик усвајањем функционалних знања о језичком систему и култури и унапређивањем стратегија учења страног језика развије комуникативну компетенцију, оспособи се за писмену и усмену комуникацију и развија сазнајне и интелектуалне способности, као и хуманистичке, моралне и естетске ставове.

НАЗИВ ТЕМЕ

Свакодневни живот (организација времена, послова, слободно време)

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку; - разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у писаном облику резимира на структурисан начин садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

Употреба прошлих времена (PastSimpleTense, PastContinuousTense, PastPerfectTense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у

реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање препоруке

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа. 3.

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира, резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из познатих области који чита или слуша.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

Свет рада (перспективе и образовни системи)

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

Употреба прошлих времена (PastSimpleTense, PastContinuousTense, PastPerfectTense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.goodat, interestedin) и после глагола (нпр.workfor, speakto).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање честитки

Исказивање препоруке

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

3. 2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира, резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из познатих области који чита или слуша.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регистар.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Решавање проблема, Сарадња, Одговорно учешће у демократском друштву

НАЗИВ ТЕМЕ

Интересантне животне приче и догађаји

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (PresentSimpleTense, PresentContinuousTense, PresentPerfectTense).

Употреба прошлих времена (PastSimpleTense, PastContinuousTense, PastPerfectTense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.goodat, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Исказивање препоруке

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода, истраживачка

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).

2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота (нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара. 2

.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и коментаришући туђе ставове.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

Живи свет и заштита човекове околине

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- пише о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

- описује особе и догађаје поштујући правила кохерентности користећи фреквентне речи и изразе;

- пише о властитом искуству описујући своје утиске и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања, једноставним језичким средствима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- користи савремене видове комуникације у откривању културе земље/земаља чији језик учи;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present ContinuousTense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Pas tPerfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота (нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци, приручници, сложена упутства). 2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и коментаришући туђе ставове.

2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно исказује став, осећање, мишљење или реакцију.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња, Одговоран однос према здрављу

НАЗИВ ТЕМЕ

Научна достигнућа, модерне технологије и свет компјутера (распрострањеност, примена, корист и негативне стране)

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- представља укратко резултате самосталног истраживања на одређену тему;

- користи савремене видове комуникације у откривању културе земље/земаља чији језик учи;

- користи знање страног језика у различитим видовима реалне комуникације (електронске поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже).

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present SimpleTense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.goodat, interestedin) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).

2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота (натписи на јавним местима, упутства о руковању, етикете на производима, јеловник и сл.).

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке, образовање, интересовања и сл.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним документима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.2. У приватној преписци, тражи или преноси информације, износи лични став и аргументе.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или личним интересовањима.

2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци, приручници, сложена упутства). 2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.4.2. Пише пословна и друга формална писма различитог садржаја за личне потребе и потребе струке.

2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно исказује став, осећање, мишљење или реакцију.

2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложенијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, описује, систематизује и сл.).

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња, Одговоран однос према околини, Предузимљивост и предушетништво

НАЗИВ ТЕМЕ

Медији и комуникација

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

-попуњава формуларе, упитнике и различите обрасце у личном и образовном домену;

- пише белешке , поруке (имејлове, СМС поруке и сл.) да би тражио или пренео релевантне информације користећи стандардне формуле писаног изражавања;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- описује особе и догађаје поштујући правила кохерентности користећи фреквентне речи и изразе;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- користи савремене видове комуникације у откривању културе земље/земаља чији језик учи;

- користи знање страног језика у различитим видовима реалне комуникације (електронске поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже).

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Presen tSimple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање честитки

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке, образовање, интересовања и сл.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним документима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа. 3.

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и коментаришући туђе ставове.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња, Естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Храна и здравље (навике у исхрани, карактеристична јела и пића у земљама света)

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку; - разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста; - разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- описује особе, радњу, место, доживљај или актуелна дешавања у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке и ванјезичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- пише о блиским темама из свог окружења и подручја интересовања;

- описује особе и догађаје поштујући правила кохерентности користећи фреквентне речи и изразе;

- пише о властитом искуству описујући своје утиске и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања, једноставним језичким средствима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.goodat, interestedin) и после глагола (нпр.workfor, speakto).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).

2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.

2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота (натписи на јавним местима, упутства о руковању, етикете на производима, јеловник и сл.).

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.5. Излаже већ припремљену кратку презентацију о блиским темама.

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и традицијом свог и других народа.

2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота (нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним документима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.3.5. Излаже већ припремљену презентацију о темама из свог окружења или струке.

2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа

2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и коментаришући туђе ставове.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња, Одговоран однос према здрављу

НАЗИВ ТЕМЕ

Потрошачко друштво

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

-попуњава формуларе, упитнике и различите обрасце у личном и образовном домену;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).

2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота (натписи на јавним местима, упутства о руковању, етикете на производима, јеловник и сл.).

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке, образовање, интересовања и сл.

2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним документима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци, приручници, сложена упутства). 2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.4.2. Пише пословна и друга формална писма различитог садржаја за личне потребе и потребе струке.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња, Одговорно учешће у демократском друштву, Предузимљивост и предушетништво

НАЗИВ ТЕМЕ

Спортови и спортске манифестације

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста; - разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- описује особе и догађаје поштујући правила кохерентности користећи фреквентне речи и изразе;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр. come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање честитки

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука, бележака или образаца.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или личним интересовањима.

2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци, приручници, сложена упутства). 2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документарног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).

2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно исказује став, осећање, мишљење или реакцију.

2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложенијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, описује, систематизује и сл.).

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња, Одговоран однос према здравњу

НАЗИВ ТЕМЕ

Србија – моја домовина

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку; - разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста;

- разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- разуме једноставне књижевне текстове различитих жанрова (поезија, проза, драма), у којима се појављују учесталије метафоре; - открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- интерпретира тематски прилагођене песме, рецитације и скечеве;

- користи интонацију, ритам и висину гласа у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у писаном облику резимира на структурисан начин садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање честитки

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и традицијом свог и других народа.

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним документима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа. 3.

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или личним интересовањима.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно исказује став, осећање, мишљење или реакцију.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

Познати градови и њихове знаменитости, региони и земље у којима се говори циљни језик

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме краће текстове о конкретним, блиским темама из свакодневног живота, као и о темама културног, наставног и образовног контекста; - разуме општи садржај и допунске информације из обавештења или упозорења на јавним местима;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- проналази и издваја релевантне информације из обавештења или проспеката и рекламних материјала;

- разуме основну нит аргументације, чак и уколико не разуме све детаље текста;

- разуме краће текстове на појашњавања; блиске, познате и обрађиване друштвене теме, препознаје најважније ауторове ставове и закључке;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- користи интонацију, ритам и висину гласа у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације;

- пише текстове према моделу, уз помоћ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава;

- резимира прочитани/преслушани текст о блиским, познатим и обрађиваним друштвеним темама користећи једноставна језичка средства;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- познаје правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље и земље/ земаља чији језик учи;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у

реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

2.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима (нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.3.5. Излаже већ припремљену кратку презентацију о блиским темама.

2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или питања.

2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и традицијом свог и других народа.

2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава захвалност, извињење, упозорење).

2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота (нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).

2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, искуства.

2.СТ.2.3.5. Излаже већ припремљену презентацију о темама из свог окружења или струке.

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота.

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или апстрактним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно исказује став, осећање, мишљење или реакцију.

2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложенијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, описује, систематизује и сл.).

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

Европа и заједнички живот народа

ИСХОДИ

- разуме и извршава упутства и налоге за различите активности у образовном контексту и у свакодневним (приватним и јавним) комуникативним ситуацијама;

- разуме општи садржај и најважније појединости краћих монолошких и дијалошких излагања о познатим и узрасно примереним темама, у којима се користи стандардни језик и разговетан изговор уз одговарајући број понављања или успоренији темпо говора ;

- разуме општи смисао информативних прилога (на интернету, радију, телевизији) о познатим или блиским темама, у којима се користи стандардни говор и разговетан изговор уз одговарајући број понављања ;

- разуме основне елементе садржаја (актере и њихове међусобне односе, околности радње, заплет и епилог...) у краћим медијски подржаним аудио и аудиовизуелним формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера, радио-драма и других радијских снимака, краћих филмова и серија; видео спотови, прилози са јутјуба итд), у којима се обрађују блиске, познате и узрасно примерене теме;

- разуме суштину размене информација саговорника који разговарају о блиским и познатим темама, уз евентуална понављања и

- разуме основне (суштинске) аргументе, жеље, потребе и мишљењâ саговорника, уколико су изнета једноставним језичким средствима, умереним темпом говора и уз евентуалну невербалну, паравербалну или визуелну подршку;

- разуме најопштији садржај излагања у којима се на узрасно примерен начин тематизују опште друштвена питања;

- разуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке коју добија (имејлови, поруке, писма);

- разуме једноставне књижевне текстове различитих жанрова (поезија, проза, драма), у којима се појављују учесталије метафоре; - открива значење непознатих речи у писаном тексту на основу познатог контекста и језичког предзнања;

- користи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у учионици са наставником и са осталим ученицима и ученицама;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе;

- саопштава и интерпретира најважније информације садржаја кратких емисија, видео записа на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе ;

- износи своје мишљење, изражава и образлаже ставове и реагује на мишљење и ставове других (допадање/недопадање итд.), користећи познате и једноставне језичке елементе;

- започиње и учествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим окружењем и свакодневним ситуацијама;

- интерпретира тематски прилагођене песме, рецитације и скечеве;

- користи интонацију, ритам и висину гласа у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације;

- препознаје и наводи најзначајније личности и догађаје културе земље/ земаља чији језик учи и разуме њихову улогу у светским оквирима;

- препознаје најчешће стереотипе у вези са културом своје земље и земаља чији језик учи;

- разликује основне облике примереног и непримереног понашања у контексту културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на категорије времена, простора и покрета у комуникацији, као нпр. тачност, лични простор, мимика и сл);

- препознаје и користи најфреквентније регистре и стилове у комуникацији на страном језику у складу са степеном формалности комуникативне ситуације;

- истражује различите аспекте култура земље/земаља чији језик учи у оквиру својих интересовања;

- преноси суштину и најважније појединости поруке са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, додајући, по потреби, једноставнија објашњења и обавештења, писмено и усмено;

- у усменом облику преноси садржај писаног или усменог текста, прилагођавајући га исказаним или претпостављеним потребама саговорника;

- користи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на пример: преноси садржај уз употребу описа, парафраза и сл.;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Употреба детерминаната: одређених и неодређених чланова,изостављање члана;

Придеви: грађење и употреба придева и место придева у реченици;

Бројеви:прости, редни и децимални бројеви; разломци; основне рачунске операције;

Именице:бројиве и небројиве именице, множина именица и саксонски генитив

Заменице: личне, показне, присвојне, релативне, одричне и узајамно-повратне.

Детерминатори:Присвојни, показни, неодређени, квантификатори.

Употреба садашњих времена (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Употреба прошлих времена (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Начини изражавањa будућности (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Глаголи и фразе праћени инфинитивом или -ing обликом.

Модални глаголи (can, can’t, could, should, must, have to,needn’t, mustn’t, may).

Фразални глаголи са across, back, down...( нпр.come across, come back, cut down).

Најчешћи предлози за оријентацију у простору и времену.

Предлози после придева (нпр.good at, interested in) и после глагола (нпр.work for, speak to).

Грађење и употреба прилога.

Мест прилога у реченици.

Сложенице.

Најчешћи суфикси и префикси.

Ред речи у реченици.

Потврдне, упитне и одричне реченице.

Погодбене реченице (реалне, потенцијалне).

Неуправни говор (без слагања времена).

Представљање себе и других

Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално, регионално специфично)

Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.

Давање једноставних упутстава и команди

Изражавање молби и захвалности

Изражавање извињења

Изражавање потврде и негирање

Изражавање допадања и недопадања

Изражавање физичких сензација и потреба

Исказивање просторних и временских односа

Давање и тражење информација и обавештења

Описивање и упоређивање лица и предмета

Изрицање забране и реаговање на забрану

Изражавање припадања и поседовања

Скретање пажње

Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања

Тражење и давање дозволе

Исказивање препоруке

Изражавање хитности и обавезности

Исказивање сумње и несигурности

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка, монолошка, хеуристички разговор, диференциране методе, методе индивидуалног приступа, ИКТ методе, аудио-визуелна, текст метода

ОБЛИЦИ РАДА

Фронатални, ндивидуални, појединачни, рад у групама, рад у пару, у низу

СТАНДАРДИ

.СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се саопштавају разговетно и полако.

2.СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких излагања у образовном и јавном контексту. 2.СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам излагања).

2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с блиским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.

2.СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге поједностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа.

2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање, представљање, захваљивање).

2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или упућује понуду или позив.

2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном и образовном контексту.

2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места, активности, догађаје).

2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му омогућавају изражавање основних комуникативних функција у свакодневним ситуацијама. 2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи једноставне језичке структуре.

2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.

2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи које користи у говору.

2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну норму.

2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички регистар.

2.СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и обавештења о темама из свакодневног живота и делатности.

2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе између двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.

2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у образовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.

2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком

2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима о блиским темама из образовног и јавног контекста.

2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му је близак.

2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.

2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике (нпр. новински чланци и стручни текстови).

2.СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других народа. 3.

2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном животу.

2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.

2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, филма и сл.

2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о разноврсним темама из области личних интересовања и искустава.

2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.

2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких структура.

2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.

2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпункција и организација углавном добри.

2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и земље чији језик учи.

2.СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.

2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом уз помоћ пропратног материјала.

2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на теме из друштвеног или професионалног живота

2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењујући одговарајуће технике/врсте читања. 2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику читања, долази до потребних информација из области личног интересовања.

2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним разговорима/дискусијама о општим и стручним темама, с једним или више саговорника.

2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних објашњења, аргумената и коментара.

2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака гледишта и одговара на питања слушалаца.

2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са културом, традицијом и обичајима свог и других народа.

2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или измишљеним догађајима.

2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.

2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и активно користи све уобичајене граматичке структуре.

2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. 2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењујући језичка правила, правила организације текста и правописну норму.

2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални језички регист

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, Комуникација, Рад са подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема, Сарадња

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Наставни план и програм реализује се у кабинету за стране језике уз употребу различитих наставних средстава: текстуалних (акредитовани уџбенички комплети, радни листови, речници), аудитивних (озвучени текстови), визуелних (постери, илустрације) као и аутентичних материјала (новине, часописи, филмови, песме) и могућности које пружа савремена технологија (интернет ресурси). Да би остварили циљеве наставе предмета, наставници ће користити различите облике рада, најчешће рад у пару и групни рад, као и разноврсне методе рада од којих су најзаступљеније рад са текстом и дијалошка метода. Наставници ће, када год је то могуће, персонализовати наставне садржаје и ученике стављати у реалне животне ситуације у којима могу да примене стечено знање. У циљу мотивације, наставници ће користити методе и поступке којима се подстиче креативност и критичко мишљење (квизови знања, пројектни задаци, такмичарске активности) и повезују наставни садржаји са другим предметима. Наставници ће на основу резултата добијених иницијалним тестирањем изводити наставу применом мера индивидуализације (задаци на различитим нивоима, наставни материјали намењени различитим стиловима учења), чиме ће се сваком ученику омогућити да напредује у складу са својим могућностима.  

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Домаћи задаци, писмени задаци, писмене провере, усмено испитивање, ангажовање ученика на часу, ученички пројекти и радови (постери, панои)


Физика

Трећи разред

Недељни фонд часова: 3                                                                 

Годишњи фонд часова: 111

Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне писмености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физичких закона у свакодневном животу, развој логичког и критичког мишљења у истраживањима физичких феномена.

НАЗИВ ТЕМЕ

Магнетно поље

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Магнетно поље и магнети. Магнетна индукција, јачина магнетног поља и магнетни флукс. Кретање   нелектрисаних честица у магнетном и електричном пољу. Деловање магнетног поља на струјне проводнике.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.3.1.   2.ФИ.1.3.3.

2.ФИ.2.3.1. 2.ФИ.2.3.5.  

2.ФИ.3.1.5.   2.ФИ.3.3.1. 2.ФИ.3.3.3.   2.ФИ.3.3.4. 2.ФИ.3.3.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Електромагнетна индукција

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Појава електромагнетне индукције. Фарадејев закон и Ленцово правило. Електромагнетна индукција и закон

одржања енергије.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.3.1.   2.ФИ.1.3.5..

2.ФИ.2.3.1.

2.ФИ.3.3.1.   2.ФИ.3.3.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Наизменична струја

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Појам наизменичне струје. Вредности напона и струје.

Отпорности у колу наизменичне струје и Омов закон за RLC коло. Снага наизменичне струје. Ефективне вредности напона и струје. Пренос електричне енергије на

даљину.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.3.1.   2.ФИ.1.3.4. 2.ФИ.1.3.6.

2.ФИ.2.3.4.   2.ФИ.2.3.5.

2.ФИ.3.1.5.   2.ФИ.3.3.1. 2.ФИ.3.3.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Хармонијске осцилације

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Механичке хармонијске осцилације. Енергија хармонијског осцилатора. Математичко и физичко клатно.

Пригушене осцилације. Принудне осцилације, езонанција.

Електрично осцилаторно коло.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.1.1

2.ФИ.2.1.1.   2.ФИ.2.1.5.

2.ФИ.3.1.3.   2.ФИ.3.1.4. 2.ФИ.3.1.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Механички таласи

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Врсте механичких таласа. Једначина таласа. Енергија и интензитет таласа. Одбијање и преламање таласа. Принцип суперпозиције. Прогресивни и стојећи таласи.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.1.1.

2.ФИ.2.1.4.

2.ФИ.3.1.3. 2.ФИ.3.1.4.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Акустика

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Извори и карактеристике звука. Инфразвук и ултразвук

Доплеров ефекат.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.1.6.

2.ФИ.2.1.4.   2.ФИ.2.1.5.

2.ФИ.3.1.4. 2.ФИ.3.1.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Електромагнетни таласи

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Појам и спектар електромагнетних таласа.

Енергија и интензитет електромагнетних таласа.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.4.1. 2.ФИ.1.4.2.

2.ФИ.2.3.1.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Таласна оптика

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Интерференција и Дифракција светлости. Поларизација светлости. Дисперзија светлости. Расејање и апсорпција светлости. Доплеров ефекат у оптици.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.4.1. 2.ФИ.2.4.1. 2.ФИ.3.1.5. 2.ФИ.3.4.2. 2.ФИ.3.4.4.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Геометријска оптика

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Брзина светлости. Закони одбијања и преламања светлости. Тотална рефлексија. Огледала. Сочива.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.4.3 2.ФИ.1.4.4.

2.ФИ.2.4.2. 2.ФИ.2.4.3. 2.ФИ.2.4.4. 2.ФИ.2.4.5.

2.ФИ.3.1.5.   2.ФИ.3.4.1.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Оптички инструменти

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Око. Лупа. Микроскоп. Телескоп.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.4.4.

2.ФИ.2.4.3.   2.ФИ.2.4.4.

2.ФИ.3.1.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Демонстрациони огледи - зависно од могућности у оквиру тематских целина ученици могу непосредно учествовати у реализацији огледа. Једноставне експерименте могу изводити ученици (самостално или по групама) на часу или да их осмисле, ураде, анализирају и обраде код куће, користећи предмете и материјале из свакодневног живота. У недостатку одговарајуће опреме, уз коришћење постојећи ИКТ алати који врше симулацију физичке појаве, могу се демонстрирати дате појаве.

Методе логичког закључивања - уз избор најпогоднијег приступа у обради сваке конкретне теме у складу са потребама, могућностима ученика и наставним средствима којима се располаже, како би се омогућило посматрање појаве, уочавање битних својстава система на којима се појава одвија.

Решавање проблема - један од основних начина реализације наставе физике. Постављање проблема ученицима који они самостално, у паровима или у тиму долазе до решења, по потреби усмеравањем ученика питањима на нешто што су научили и сада треба да примене, упућује их на извођење експеримента који може довести до решења проблема и слично. Решавања задатака који могу бити комбинација квалитативних (задаци-питања), квантитативних (рачунских), графичких и експерименталних задатака. Вежбање решавања рачунских задатака као вид учења са најсложенијим захтевима, од најједноставнијих ка онима који захтевају анализу и синтезу стечених знања. Веома је важно да ученици правилно вреднују добијени резултат, као и његов правилан запис.

Лабораторијске вежбе - организују се тако да ученици вежбе раде самостално или у групама, зависно од расположивих средстава. За сваку вежбу ученици унапред добију одговарајућа упутства. Час лабораторијских вежби састоји се из уводног дела, мерења и записивања резултата мерења и обраде добијених података. У уводном делу часа се проверава да ли су ученици спремни за вежбу, упознају се са мерним инструментима и осталим деловима апаратуре за вежбу, као и мерама предострожности којих се морају придржавати ради сопствене сигурности, при руковању апаратима, електричним изворима, разним уређајима и сл. Док ученици врше мерења, врши се дискретно надгледање и, по потреби, објашњава и помаже. При обради резултата мерења ученици се придржавају правила за табеларни приказ података, цртање графика, израчунавање заокругљених вредности и грешке мерења (са тим правилима наставник треба да их упозна унапред или да она буду део писаних упутстава за вежбе).

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

На почетку школске године се спроводи иницијални тест који је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања. Континуирано се прати и вреднује рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе:

- демонстрационих огледа,

- предавања,

- решавања квантитативних и квалитативних задатака,

- писаних провера,

- лабораторијских вежби,

- семинарских (мултимедијалних) радова и пројеката...

- алтернативна решења проблема.

На крају школске године, такође, спроводи се тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености образовних стандарда.


Четврти разред

Недељни фонд часова: 4                                                             

Годишњи фонд часова: 128

Циљ наставе предмета Физика јесте стицање функционалне писмености (природно-научне, математичке, техничке), систематско стицање знања о физичким појавама и процесима и њихово разумевање на основу физичких модела и теорија, оспособљавање ученика за примену знања и решавање проблема и задатака у новим и непознатим ситуацијама, активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживачки приступ, стицање радних навика, одговорности и способности за самосталан рад и за тимски рад, формирање основе за даље образовање.

НАЗИВ ТЕМЕ

РЕЛАТИВИСТИЧКА ФИЗИКА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Основни постулати специјалне теорије релативности. Лоренцове трансформације координата.

Релативистички закон сабирања брзина. (П)

2. Релативистички карактер времена и дужине. Гранични карактер брзине светлости. (П)

3. Инваријантност интервала. (Р)

4. Релативистички импулс и енергија. Везе између релативистичког импулса, кинетичке енергије, енергије

мировања и укупне енергије. Унутрашња енергија. Закон одржања масе и енергије. (П)

5. Појам о општој теорији релативности. (О)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.2.5.1. 2.ФИ.3.5.1.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

КВАНТНА ПРИРОДА ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ЗРАЧЕЊА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Топлотно зрачење. Закони зрачења апсолутно црног тела. Планкова хипотеза. (П)

2. Фотоелектрични ефекат. Ајнштајнова једначина фотоефекта. (П)

3. Квантна природа светлости. (Р)

Маса и импулс фотона. Притисак светлости. Комптонов ефекат. (П)

Корпускуларно-таласни дуализам светлости. (Р)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

ФИ.1.5.1. 2.ФИ.1.5.2. 2.ФИ.1.5.4. 2.ФИ.1.5.5.

2.ФИ.2.5.3. 2.ФИ.3.5.2.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ТАЛАСНА СВОЈСТВА ЧЕСТИЦА И ПОЈАМ

О КВАНТНОЈ МЕХАНИЦИ

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Честично-таласни дуализам. Де Бројева хипотеза. Дифракција електрона. (П)

Електронски микроскоп. (Р)

2. Хајзенбергове релације неодређености. (Р)

3. Појам о Шредингеровој једначини. Таласне функције и сопствене енергије. (Р)

4. Кретање слободне честице. Честица у потенцијалној јами. Квантни линеарни хармонијски осцилатор.

Пролаз кроз потенцијалну баријеру. (Р)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.5.1. 2.ФИ.1.5.2. 2.ФИ.1.5.5. 2.ФИ.3.5.4. 2.ФИ.3.5.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

КВАНТНА ТЕОРИЈА АТОМА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Радерфордов модел атома. (О)

Дискретни спектар атома водоника. Борови постулати и Боров модел атома водониковог топа. (П)

Франк-Херцов оглед. (Р)

2. Квантно-механичка теорија атома: главни, споредни и магнетни квантни број (П).

Физички смисао "боровских орбита". Спин електрона. Штерн-Герлахов оглед. (Р)

3. Вишеелектронски атоми и Паулијев принцип. Структура периодног система елемената. (П)

4. Закочно и карактеристично рендгенско зрачење. (П)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.5.1. 2.ФИ.1.5.2. 2.ФИ.1.5.3. 2.ФИ.1.5.4. 2.ФИ.1.5.5.

2.ФИ.2.5.3. 2.ФИ.2.5.4. 2.ФИ.3.5.2. 2.ФИ.3.5.3.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИКА ЧВРСТОГ СТАЊА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Зонска теорија кристала. Енергијске зоне у чврстом телу. Зонски модели метала и диелектрика. (Р)

2. Расподела слободних електрона по енергијама у металу. Квантна теорија проводљивости метала.

Суперпроводљивост. (Р)

3. Полупроводници. Сопствена и примесна проводљивост. Полупроводници p и n-типа и полупроводнички pn спој. (Р) Полупроводничке диоде, транзистори и фотоотпорници. (П)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.2.5.2. 2.ФИ.2.5.4. 2.ФИ.3.5.3.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ИНДУКОВАНО ЗРАЧЕЊЕ И ЛАСЕРИ

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Луминисценција. Квантни прелази: спонтана емисија, апсорпција и стимулисана емисија зрачења. (Р)

2. Основни принцип рада ласера. Врсте ласера. Карактеристике ласерског зрачења. (Р)

3. Примене ласера. Холографија. (Р)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.5.1. 2.ФИ.1.5.2. 2.ФИ.1.5.4. 2.ФИ.1.5.5. 2.ФИ.2.5.3.

2.ФИ.2.5.6.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИКА АТОМСКОГ ЈЕЗГРА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Структура језгра. Карактеристике језгра. (Р)

Дефект масе и енергија везе.(П) Нуклеарне силе. (Р)

Модели језгра. (О)

2. Природна радиоактивност. Алфа-, бета и гама распад. (П)

3. Закон радиоактивног распада. Активност радиоактивног извора. (П)

Радиоактивни низови и радиоактивна равнотежа. (Р)

4. Интеракција радиоактивног зрачења са супстанцијом. Детекција зрачења. (П)

Дозиметрија и заштита од зрачења. (Р)

5. Вештачка радиоактивност. Општа својства нуклеарних реакција (П).

Примери реакција (откриће протона и неутрона, интеракције неутрона са језгром, трансурански елементи).

(Р)

6. Акцелератори честица. (Р)

7. Нуклеарна енергетика. Фисија. Нуклеарни реактори. Реакције фузије на звездама. Конфинирање плазме.

(Р) Нуклеарне и термонуклеарне бомбе. (О)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.5.1. 2.ФИ.1.5.2. 2.ФИ.1.5.4. 2.ФИ.1.5.5.

2.ФИ.2.5.3. 2.ФИ.2.5.4. 2.ФИ.2.5.6. 2.ФИ.3.5.2.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИКА ЕЛЕМЕНТАРНИХ ЧЕСТИЦА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

1. Класификација елементарних честица. Основне интеракције између честица. Честице и античестице.

Кваркови. (П)

2. Космичко зрачење. (Р)

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, Индивидуални, Рад у пару

ОБЛИЦИ РАДА

Монолошко-дијалошка метода, Метода рада на тексту,

Метода графичких радова (писмени радови, цртање схема,

дијаграма, графикона...)

СТАНДАРДИ

2.ФИ.1.5.1. 2.ФИ.1.5.2. 2.ФИ.1.5.5. 2.ФИ.2.5.5.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за учење

Комуникација

Решавање проблема

Сарадња

Рад са подацима и информацијама 

Дигитална компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Демонстрациони огледи - зависно од могућности у оквиру тематских целина ученици могу непосредно учествовати у реализацији огледа. Једноставне експерименте могу изводити ученици (самостално или по групама) на часу или да их осмисле, ураде, анализирају и обраде код куће, користећи предмете и материјале из свакодневног живота. У недостатку одговарајуће опреме, уз коришћење постојећи ИКТ алати који врше симулацију физичке појаве, могу се демонстрирати дате појаве.

Методе логичког закључивања - уз избор најпогоднијег приступа у обради сваке конкретне теме у складу са потребама, могућностима ученика и наставним средствима којима се располаже, како би се омогућило посматрање појаве, уочавање битних својстава система на којима се појава одвија.

Решавање проблема - један од основних начина реализације наставе физике. Постављање проблема ученицима који они самостално, у паровима или у тиму долазе до решења, по потреби усмеравањем ученика питањима на нешто што су научили и сада треба да примене, упућује их на извођење експеримента који може довести до решења проблема и слично. Решавања задатака који могу бити комбинација квалитативних (задаци-питања), квантитативних (рачунских), графичких и експерименталних задатака. Вежбање решавања рачунских задатака као вид учења са најсложенијим захтевима, од најједноставнијих ка онима који захтевају анализу и синтезу стечених знања. Веома је важно да ученици правилно вреднују добијени резултат, као и његов правилан запис.

Лабораторијске вежбе - организују се тако да ученици вежбе раде самостално или у групама, зависно од расположивих средстава. За сваку вежбу ученици унапред добију одговарајућа упутства. Час лабораторијских вежби састоји се из уводног дела, мерења и записивања резултата мерења и обраде добијених података. У уводном делу часа се проверава да ли су ученици спремни за вежбу, упознају се са мерним инструментима и осталим деловима апаратуре за вежбу, као и мерама предострожности којих се морају придржавати ради сопствене сигурности, при руковању апаратима, електричним изворима, разним уређајима и сл. Док ученици врше мерења, врши се дискретно надгледање и, по потреби, објашњава и помаже. При обради резултата мерења ученици се придржавају правила за табеларни приказ података, цртање графика, израчунавање заокругљених вредности и грешке мерења (са тим правилима наставник треба да их упозна унапред или да она буду део писаних упутстава за вежбе).

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

На почетку школске године се спроводи иницијални тест који је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања. Континуирано се прати и вреднује рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе:

- демонстрационих огледа,

- предавања,

- решавања квантитативних и квалитативних задатака,

- писаних провера,

- лабораторијских вежби,

- семинарских (мултимедијалних) радова и пројеката...

- алтернативна решења проблема.

На крају школске године, такође, спроводи се тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености образовних стандарда.


Физичко и здравствено образовање

Трећи разред

Недељни фонд часова: 2                                                 

Годишњи фонд часова: 74

Циљ учења предмета:Циљ учења физичког и здравственог васпитања је да ученик континуирано развија знања, физичке способности и моторичке вештине у складу са вредностима физичког вежбања, потребама за очување и унапређивање здравља и даљег професионалног развоја.

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ   ТЕСТИРАЊА И МЕРЕЊА

ИСХОДИ

Ученик ће (да):

Правилно примењује вежбе, разноврсна природна и изведена кретања

Упореди и анализира резултате тестирања са вредностима за свој узраст

Препозна значај континуираног праћења физичких и антропомоторичких способности

Сагледа сопствени моторички статус и уз помоћ наставника примени вежбања у циљу његовог побољшања

Знати основне вежбе за најважније групе мишића које обезбеђују правилно држање тела

Примењује усвојене моторичке вештине у различитим животним ситуацијама

Примењује и поштује основе принципе вежбаоног процеса. уз помоћ наставника примњује основне методе за развој моторичких способности

Примењује одговарајуће вежбе у складу са сопственим могућностима и потребама

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Антропометријска мерења

-Провера физичких способности (Иницијална атерија тестова)

Општа физичка припрема

Тестирање ученика.

Вежбе за развој:

снаге

покретљивости

издржљивости

брзине

координације

1. Развој снаге - без и са реквизитима, у пару , на справама и уз помоћ справа.

2. Развој гипкости (покретљивости) - без реквизита и са реквизитима, у пару, уз коришћење справа.

3. Развој издржљивости - трчања, спортске игре, прескакање вијаче, плес.

4. Развој координације – извођење координационих вежби у различитом ритму и променљивим условима.

5. Развој брзине – једноставне и сложене кретне структуре изводити максималним интензитетом из различитих почетних положаја, изазване различитим чулним надражајима (старт из различитих положаја итд.), штафетне игре, извођење вежби максималном брзином.

МЕТОДИ РАДА

Вербално излагање, Демонстрација, Аналитички, Синтетички

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, Групни, Индивидуални, У пару

СТАНДАРДИ

Још увек нема стандарда из датог предмета за средњу школу

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Одговоран однос према здрављу

Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ, СПОРТ И СПОРТСКЕ ДИЦИПЛИНЕ:

ИСХОДИ

АТЛЕТИКА

Ученик ће (да):

Уз помоћ наставника коригује грешаке у извођењу покрета и кретања;

Поседује умења правилног трчања и оптерећења

Имати профилисане сопствене потребе за   физичким вежбањем и систематски се бавити физичком активношћу у слободно време

Препозна ниво оптерећења током вежбања

Знати како да прати реакције организма на оптерећење (мерење пулса, праћење дисања и сл.)

Комбинује и користи достигнути ниво усвојене технике кретања у спорту и свакодневном животу

Доводи у везу развој физичких способности са атлетским дисциплинама

Поседовати умења из бацања кугле

Поседовати умења из скока у вис

Поседовати умења из скока у даљ

Овлада извођењем основних варијанти технике атлетских дициплина

Примењује правила атлетских дисциплина

ГИМНАСТИКА

Ученик ће (да):

Примењује принципе чувања и помагања током извођења гимнастичких вежби

Разликује правилно од неправилног извођења гимнстичких вежби

Изводи основне саставе као композицију неколико гимнастичких вежби

Користи елементе гимнастике у свакодневним животним ситуацијама и игри

Процени сопствене могућности за вежбање у гимнастици

Поседовати умења и вештине стечене на прескоцима, тлу и гимнастичким справама

Одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за вежбање;

СПОРТСКА ИГРА

Ученик ће (да):

Препозна и реши конфликтну ситуацију;

Помаже у организацији школских спортских манифестација

Примењује и поштује основе принципе вежбаоног процеса и правила тимских и спортских игара

Навија фер

Разликује различите типове физичке активности

Учествује на одељењском, разредном и другим такмичењима и/или спортско-рекреативним манифестацијама за које се школа определи

Зна правила и историјат спортске игре

Бодри саиграче и ствара позитивну атмосферу

Навија фер

Познавати спорске техничко-тактичке термине

Коректно се односити према свим актерима спортског догађаја (играчи, тренер,наставници, судије, навијачи и др.)

Користи елементе технике у игри

Примењује основна правила спортских игара

ПЛЕС И РИТМИКА

Ученик ће (да):

Игра један народни и један друштвени плес

Изведе кретања у различитом ритму

Изведе основне кораке плеса из народне традиције других клтура

ПОЛИГОН

Ученик ће (да):

Користи могућности за свакодневну физичку активност у окружењу и редовно вежба у складу са својим потребама

Унапређује, развија и одржава антропомоторичке способности(снагу, брзину, издржљивост, координацију, гипкост, прецизност, равнотежу)

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

АТЛЕТИКА

Усавршавање технике атлетских дисциплина – трчања, скокова удаљ и увис и бацања.

Трчања:

Усавршавање и вежбање технике трчања на кратке и средње стазе

Трчање на време на кратке стазе сходно условима (30 м)

Трчања умереним интезитетом и различитим темпом   у трајању до 12 мин.

Јесењи и пролећни крос 800 и 1000м (Атлетска стаза)

Такмичење у атлетским дисциплинама

Скокови:

Скок увис: једном од техника

Бацања:

Бацање кугле - Бочна техника /Ж/ 4кг /М/ 5 кг.

СПОРТСКА ГИМНАСТИКА

Вежбе на тлу:

Основни садржаји

Вага претклоном и заножењем и спојено, одразом једне ноге колут напред.

Став на шакама, издржај, колут напред.

Два повезана премета странце удесно (улево).

Проширени садржаји

Премет странце са окретом за 180o „рондат“.

Колут назад до става о шакама.

Премет напред.

Прескок:

Згрчка

Разношка

Одбочка

Разбој: (за ученике)

Основни садржаји

Њихање у упору, саскок заношком.

Њих у упору, сед разножно, колут напред, сасед, њихање и заношка.

Став на раменима на високом разбоју (ниском ко не може)

Проширени садржаји

Њих у упору, њих и зањихом склек. њих и предњихом упор, зањих, предњихом склек, зањихом упор, саскок са окретом за 180о.

Предношка (окрет према притки).

Висови

Разбој: (за ученице)

Висови (узнето, стрмоглаво)

Вратило:

Основни садржај

За ученике :

Поновити вежбе из претходног разреда.

Узмак уз помоћ или самостално,

Kовртљј напред до виса,

Вис узнето,

Вис стражњи,

Проширени садржај

Ковртљај назад из упора,

Ковртљај назад из упора јашућег,

Ковртљај напред из упора јашућег подхватом,

За ученице:

Узмах одразом са једне ноге, смак

Висови (узнето, стрмоглави)

Греда:

За ученице:

Основни садржаји

Вежба на ниској греди од савладаних елемената из претходних разреда.

Висока греда

Ходање са различитим гимнастичким елементима.

Проширени садржаји

У складу са могућностима ученика саставити вежбу на високој греди.

СПОРТСКЕ ИГРЕ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ПО ИЗБОРУ

Спортске игре:

Рукомет,

Кошарка,

Одбојка,

Футсал

Проширивање и продубљавање техничко-тактичких способности ученика.

Са ученицима усавршавати технику и тактику применом сложенијих елемената по избоу наставника у складу са претходним знањима и способностима ученика.

Примена усвојених елемената у игри.

АКТИВНОСТИ ПО ИЗБОРУ

У складу са просторно-техничким могућностима школе, наставник у договору са ученицима реализује неке од наведених активности:

Кондиционо вежбање (кружни тренинг, аеробик, елементи фитнеса и др.),

Скијање,

Стони тенис

Стони тенис-Елементи технике и тактике + ИГРА

Друге активности по избору Стручног већа школе у складу са потребама ученика;

Активности од значаја за локалну заједницу

ПЛЕС И РИТМИКА

Основни садржаји

Увежбати једно народно коло и друштвени плес („Бечки валцер”, rock ‚ n’roll-a, cha-cha-cha).

Ритмички елементи и ритмичке вежбе по избору (за ученице).

ПОЛИГОНИ

Полигон са лоптама

Моторички полигон са реквизитима

Гимнастички полигон

Наставник осмишљава полигоне у складу са усвојеним моторичким садржајима.

МЕТОДИ РАДА

Вербално излагање, Демонстрација, Аналитички, Синтетички

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, Групни, Индивидуални, У пару

СТАНДАРДИ

Још увек нема стандарда из датог предмета за средњу школу

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Одговоран однос према здрављу

Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

ИСХОДИ

ФИЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ:

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА:

Ученик ће (да):

Повеже принципе здраве исхране и вежбање;

Примењује правила безбедности у различитим физичким активностима;

Решава конфликте на социјално прихватљив начин;

коригује последице дуготрајне седентарне активности, положаје, покрете и кретања који имају негативан утицај на здравље применом физичког вежбања;

Редовно контролише своје здравље;

Разликује позитиван и негативан утицај вежбања за репродуктивно здравље; повеже штетан утицај које енергетски напитци, психоактивне супстанце и недеозвољена средства имају на здравље.

Користи могућности за свакодневну физичку активност и редовно вежба;

Зна како да поступи приликом повреда, прелома

Зна да примени кома положај

На основне ствари око исхране тј. Основних намирница (извора енергије) у исхрани које не треба избацивати

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

ФИЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Упознати ученике са основним принципима тренинга.

Ученицима презентовати фитнес програме за које показују посебни интерес.

Упознати ученике о значају физичке оспособљености за рад и одбрану и сналажење у ванредним ситуацијама.

Указивати на правила безбедности приликом вежбања.

Проширити знања о превентивном утицају физичког вежбања на здравље.

Примена савремених средстава и ИКТ-а у физичком вежбању

Основни методи разовја моторичких способности (снага, брзина, издржљивост, покретљивост

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Подсетити ученике на значај и улогу физичког вежбања у очувању здравља и могуће последице хипокинезије.

Нагласити ученицима значај заштите приликом вежбања у циљу очувања репродуктивног здравља.

Информисање ученика о значају лекарских прегледа као основне превентиве присутних ризика у спорту и рекреацији.

Значај уравнотежене и правилне исхране за целокупан развој организма.

Упознати ученике са штетношћу практиковања неадекватних дијета.

Пружање информација о штетним последицама и ризицима конзумирања различитих енергетских напитака, психоактивних супстанци и других недозвољених средства на организам (штетност дувана, алкохола, дроге, прекомерне употребе фармаколошких суплемената, лекова и др.).

Подсетити ученике на основе прве помоћи код најчешћих повреда:

Поступак са ранама - крварења;

Поступак приликом прелома, уганућа, ишчашења екстремитета;

Поступак приликом повреде кичменог стуба;

Поступак приликом губитка свести (кома положај);

Обавештавање надлежних институција (хитна помоћ, полиција, наставник, родитељ...)

МЕТОДИ РАДА

Вербално излагање, Монолошко-Дијалошки, Демонстрација

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

СТАНДАРДИ

Још увек нема стандарда из датог предмета за средњу школу

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Одговоран однос према здрављу

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

(Наративно описан начин на који ће се настава одвијати )

Часови физичког и здравственог образовања;

Слободне активности – секције;

Недеља школског спорта;

Активности у природи (крос, спортски дан, излети, зимовање, летовање...);

Школска такмичења;

Корективно-педагошки рад и допунска настава.

Формативно оцењивање (усмено одговарање, тест, презентације)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

(Набројане технике које се планирају у оцењивању ученика,тј провери остварености исхода)

ПОСМАТРАЊЕ, ИСПИТИВАЊЕ, ТЕСТИРАЊЕ, ПРАЋЕЊЕ

различите технике формативног оцењивања

приказ технике

на основу нивоа достигнутх исхода

на основу усвојених и савладаних елемената технике и тактике

на основу резултата ученика

посматрање и праћење постигнућа ученика

усмена провера

упућивање ученика на коришћење додатне литературе или интернета

постављање ученика у различите ситуације

коришћење разноврсних техника, метода и облика рада

тестови вештина


Четврти разред

Недељни фонд часова: 2                                                     

Годишњи фонд часова: 66

Циљ учења предмета:Циљ учења физичког и здравственог васпитања је да ученик континуирано развија знања, физичке способности и моторичке вештине у складу са вредностима физичког вежбања, потребама за очување и унапређивање здравља и даљег професионалног развоја.

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ ТЕСТИРАЊА И МЕРЕЊА

ИСХОДИ

Ученик ће (да):

Правилно примењује вежбе, разноврсна природна и изведена кретања

Упореди и анализира резултате тестирања са вредностима за свој узраст

Препозна значај континуираног праћења физичких и антропомоторичких способности

Сагледа сопствени моторички статус и уз помоћ наставника примени вежбања у циљу његовог побољшања

Знати основне вежбе за најважније групе мишића које обезбеђују правилно држање тела

Примењује усвојене моторичке вештине у различитим животним ситуацијама

Примењује и поштује основе принципе вежбаоног процеса. уз помоћ наставника примњује основне методе за развој моторичких способности

Примењује одговарајуће вежбе у складу са сопственим могућностима и потребама

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Антропометријска мерења

-Провера физичких способности (Иницијална атерија тестова)

Општа физичка припрема

Тестирање ученика.

Вежбе за развој:

снаге

покретљивости

издржљивости

брзине

координације

1. Развој снаге - без и са реквизитима, у пару , на справама и уз помоћ справа.

2. Развој гипкости (покретљивости) - без реквизита и са реквизитима, у пару, уз коришћење справа.

3. Развој издржљивости - трчања, спортске игре, прескакање вијаче, плес.

4. Развој координације – извођење координационих вежби у различитом ритму и променљивим условима.

5. Развој брзине – једноставне и сложене кретне структуре изводити максималним интензитетом из различитих почетних положаја, изазване различитим чулним надражајима (старт из различитих положаја итд.), штафетне игре, извођење вежби максималном брзином.

МЕТОДИ РАДА

Вербално излагање, Демонстрација, Аналитички, Синтетички

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, Групни, Индивидуални, У пару

СТАНДАРДИ

Још увек нема стандарда из датог предмета за средњу школу

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Одговоран однос према здрављу

Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ, СПОРТ И СПОРТСКЕ ДИЦИПЛИНЕ:

ИСХОДИ

АТЛЕТИКА

Ученик ће (да):

Уз помоћ наставника коригује грешаке у извођењу покрета и кретања;

Поседује умења правилног трчања и оптерећења

Имати профилисане сопствене потребе за   физичким вежбањем и систематски се бавити физичком активношћу у слободно време

Препозна ниво оптерећења током вежбања

Знати како да прати реакције организма на оптерећење (мерење пулса, праћење дисања и сл.)

Комбинује и користи достигнути ниво усвојене технике кретања у спорту и свакодневном животу

Доводи у везу развој физичких способности са атлетским дисциплинама

Поседовати умења из бацања кугле

Поседовати умења из скока у вис

Поседовати умења из скока у даљ

Овлада извођењем основних варијанти технике атлетских дициплина

Примењује правила атлетских дисциплина

ГИМНАСТИКА

Ученик ће (да):

Примењује принципе чувања и помагања током извођења гимнастичких вежби

Разликује правилно од неправилног извођења гимнстичких вежби

Изводи основне саставе као композицију неколико гимнастичких вежби

Користи елементе гимнастике у свакодневним животним ситуацијама и игри

Процени сопствене могућности за вежбање у гимнастици

Поседовати умења и вештине стечене на прескоцима, тлу и гимнастичким справама

Одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за вежбање;

СПОРТСКА ИГРА

Ученик ће (да):

Препозна и реши конфликтну ситуацију;

Помаже у организацији школских спортских манифестација

Примењује и поштује основе принципе вежбаоног процеса и правила тимских и спортских игара

Навија фер

Разликује различите типове физичке активности

Учествује на одељењском, разредном и другим такмичењима и/или спортско-рекреативним манифестацијама за које се школа определи

Зна правила и историјат спортске игре

Бодри саиграче и ствара позитивну атмосферу

Навија фер

Познавати спорске техничко-тактичке термине

Коректно се односити према свим актерима спортског догађаја (играчи, тренер,наставници, судије, навијачи и др.)

Користи елементе технике у игри

Примењује основна правила спортских игара

ПЛЕС И РИТМИКА

Ученик ће (да):

Игра један народни и један друштвени плес

Изведе кретања у различитом ритму

Изведе основне кораке плеса из народне традиције других клтура

ПОЛИГОН

Ученик ће (да):

Користи могућности за свакодневну физичку активност у окружењу и редовно вежба у складу са својим потребама

Унапређује, развија и одржава антропомоторичке способности(снагу, брзину, издржљивост, координацију, гипкост, прецизност, равнотежу)

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

АТЛЕТИКА

Усавршавање технике атлетских дисциплина – трчања, скокова удаљ и увис и бацања.

Трчања:

Усавршавање и вежбање технике трчања на кратке и средње стазе

Трчање на време на кратке стазе сходно условима (30 м)

Трчања умереним интезитетом и различитим темпом у трајању до 12 мин.

Јесењи   и пролећни крос 800 и 1000м (Атлетска стаза)

Такмичење у атлетским дисциплинама

Скокови:

Скок увис: једном од техника

Бацања:

Бацање кугле - Бочна техника /Ж/ 4кг /М/ 5 кг.

СПОРТСКА ГИМНАСТИКА

Вежбе на тлу:

Понављање - усавршавање елемената у складу са индивидуалним могућностима ученика

Основни садржаји

Вага претклоном и заножењем и спојено, одразом једне ноге колут напред.

Став на шакама, издржај, колут напред.

Два повезана премета странце удесно (улево).

Проширени садржаји

Премет странце са окретом за 180o „рондат“.

Колут назад до става о шакама.

Премет напред

Летећи колут преко препреке

Прескок:

-Згрчка

-Разношка

-Одбочка

Разбој: (за ученике)

Основни садржаји

Њихање у упору, саскок заношком.

Њих у упору, сед разножно, колут напред, сасед, њихање и заношка.

Став на раменима на високом разбоју (ниском ко не може)

Проширени садржаји

Њих у упору, њих и зањихом склек. њих и предњихом упор, зањих, предњихом склек, зањихом упор, саскок са окретом за 180о.

Предношка (окрет према притки).

Висови

Разбој: (за ученице)

-Висови (узнето, стрмоглаво)

-Прелазак преко разбоја разножно

Вратило:

Основни садржај

За ученике :

Поновити вежбе из претходног разреда.

Узмак уз помоћ или самостално,

Kовртљј напред до виса,

Вис узнето,

Вис стражњи,

Проширени садржај

Ковртљај назад из упора предњег

Ковртљај назад из упора јашућег,

Ковртљај напред из упора јашућег подхватом,

За ученице:

Узмах одразом са једне ноге, смак

Висови (узнето, стрмоглави)

Греда:

За ученице:

Основни садржаји

Вежба на ниској греди од савладаних елемената из претходних разреда.

Висока греда

Ходање са различитим гимнастичким елементима (гимн. Кораци, мачији, полкин, са привлачењем, вага, окрети)

Проширени садржаји

У складу са могућностима ученика саставити вежбу на високој греди.

СПОРТСКЕ ИГРЕ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ПО ИЗБОРУ

Спортске игре:

Рукомет,

Кошарка,

Одбојка,

Футсал

Проширивање и продубљавање техничко-тактичких способности ученика.

Са ученицима усавршавати технику и тактику применом сложенијих елемената по избоу наставника у складу са претходним знањима и способностима ученика.

Примена усвојених елемената у игри.

АКТИВНОСТИ ПО ИЗБОРУ

У складу са просторно-техничким могућностима школе, наставник у договору са ученицима реализује неке од наведених активности:

Кондиционо вежбање (кружни тренинг, аеробик, елементи фитнеса и др.),

Скијање,

Стони тенис

Стони тенис-Елементи технике и тактике + ИГРА

Друге активности по избору Стручног већа школе у складу са потребама ученика;

Активности од значаја за локалну заједницу

ПЛЕС И РИТМИКА

Основни садржаји

Увежбати једно народно коло и друштвени плес („Бечки валцер”, rock ‚ n’roll-a, cha-cha-cha).

Ритмички елементи и ритмичке вежбе по избору (за ученице).

ПОЛИГОНИ

Полигон са лоптама

Моторички полигон са реквизитима

Гимнастички полигон

Наставник осмишљава полигоне у складу са усвојеним моторичким садржајима.

МЕТОДИ РАДА

Вербално излагање, Демонстрација, Аналитички, Синтетички

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, Групни, Индивидуални, У пару

СТАНДАРДИ

Још увек нема стандарда из датог предмета за средњу школу

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Одговоран однос према здрављу

Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

ИСХОДИ

ФИЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ:

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА:

Ученик ће (да):

Повеже принципе здраве исхране и вежбање;

Примењује правила безбедности у различитим физичким активностима;

Решава конфликте на социјално прихватљив начин;

коригује последице дуготрајне седентарне активности, положаје, покрете и кретања који имају негативан утицај на здравље применом физичког вежбања;

Редовно контролише своје здравље;

Разликује позитиван и негативан утицај вежбања за репродуктивно здравље; повеже штетан утицај које енергетски напитци, психоактивне супстанце и недеозвољена средства имају на здравље.

Користи могућности за свакодневну физичку активност и редовно вежба;

Зна како да поступи приликом повреда, прелома

Зна да примени кома положај

На основне ствари око исхране тј. Основних намирница (извора енергије) у исхрани које не треба избацивати

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

ФИЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Упознати ученике са основним принципима тренинга.

Ученицима презентовати фитнес програме за које показују посебни интерес.

Упознати ученике о значају физичке оспособљености за рад и одбрану и сналажење у ванредним ситуацијама.

Указивати на правила безбедности приликом вежбања.

Проширити знања о превентивном утицају физичког вежбања на здравље.

Примена савремених средстава и ИКТ-а у физичком вежбању

Основни методи разовја моторичких способности (снага, брзина, издржљивост, покретљивост

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Подсетити ученике на значај и улогу физичког вежбања у очувању здравља и могуће последице хипокинезије.

Нагласити ученицима значај заштите приликом вежбања у циљу очувања репродуктивног здравља.

Информисање ученика о значају лекарских прегледа као основне превентиве присутних ризика у спорту и рекреацији.

Значај уравнотежене и правилне исхране за целокупан развој организма.

Упознати ученике са штетношћу практиковања неадекватних дијета.

Пружање информација о штетним последицама и ризицима конзумирања различитих енергетских напитака, психоактивних супстанци и других недозвољених средства на организам (штетност дувана, алкохола, дроге, прекомерне употребе фармаколошких суплемената, лекова и др.).

Подсетити ученике на основе прве помоћи код најчешћих повреда:

Поступак са ранама - крварења;

Поступак приликом прелома, уганућа, ишчашења екстремитета;

Поступак приликом повреде кичменог стуба;

Поступак приликом губитка свести (кома положај);

Обавештавање надлежних институција (хитна помоћ, полиција, наставник, родитељ...)

МЕТОДИ РАДА

Вербално излагање, Монолошко-Дијалошки, Демонстрација

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

СТАНДАРДИ

Још увек нема стандарда из датог предмета за средњу школу

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Одговоран однос према здрављу

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

(Наративно описан начин на који ће се настава одвијати )

Часови физичког и здравственог образовања;

Слободне активности – секције;

Недеља школског спорта;

Активности у природи (крос, спортски дан, излети, зимовање, летовање...);

Школска такмичења;

Корективно-педагошки рад и допунска настава.

Формативно оцењивање (усмено одговарање, тест, презентације)

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

(Набројане технике које се планирају у оцењивању ученика,тј провери остварености исхода)

ПОСМАТРАЊЕ, ИСПИТИВАЊЕ, ТЕСТИРАЊЕ, ПРАЋЕЊЕ

различите технике формативног оцењивања

приказ технике

на основу нивоа достигнутх исхода

на основу усвојених и савладаних елемената технике и тактике

на основу резултата ученика

посматрање и праћење постигнућа ученика

усмена провера

упућивање ученика на коришћење додатне литературе или интернета

постављање ученика у различите ситуације

коришћење разноврсних техника, метода и облика рада

тестови вештина


Математика

Трећи разред

Недељни фонд часова:      5                                                        

Годишњи фонд часова:     185

Циљ предмета: Циљ учења математике је да ученик, усвајајући математичке концепте, знања, вештине и основе дедуктивног закључивања, развије апстрактно и критичко мишљење, способност комуникације математичким језиком и примени стечена знања и вештине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.

НАЗИВ ТЕМЕ

ПОЛИЕДРИ

ИСХОДИ

разликује узајамне положаје тачака, правих и равни у простору;
разликује врсте правилних полиедара на основу њихових особина;
реши геометријски проблем користећи изометријске
трансформације у простору;
израчуна површину и запремину призме, пирамиде и зарубљене пирамиде и примени их у различитим cитуацијама;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Међусобни односи тачака, правих и равни.

Угао праве према равни, теорема о три нормале.

Диедар, триедар, рогаљ.

Полиедар, правилан полиедар, Ојлерова теорема. Транслација, ротација и симетрија у простору.

Површина и запремина полиедра (посебно призме, пирамиде и зарубљене пирамиде).

Равни пресеци призме и пирамиде. Кавалијеријев принцип.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.2. Израчунава и процењује растојања, обиме и површине геометријских фигура у равни користећи формуле.

2.МА.1.2.3. Израчунава и процењује површине и запремине геометријских тела у простору, користећи формуле.

2.МА.2.2.2. Уочава равне пресеке геометријских фигура у простору и рачуна њихову површину.

2.МА.3.2.1. Примењује основне теореме планиметрије и њихове последице у решавању проблема и у доказивању геометријских тврђења.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ОБРТНА ТЕЛА

ИСХОДИ

израчуна површину и запремину правогваљка, праве купе, зарубљене праве купе и лопте, и примени их уједноставним ситуацијама;
уочава равне пресеке тела и израчунањихову површину

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Цилиндрична и конусна површ, обртна површ.

Ваљак, купа, зарубљена права купа и њихове површине и запремине.

Сфера и лопта. Површина сфере, сферне калоте и појаса. Запремина лопте и њених делова.

Уписана и описана сфера полиедра, правог ваљка и купе.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.2. Израчунава и процењује растојања, обиме и површине геометријских фигура у равни користећи формуле.

2.МА.1.2.3. Израчунава и процењује површине и запремине геометријских тела у простору, користећи формуле.

2.МА.2.2.2. Уочава равне пресеке геометријских фигура у простору и рачуна њихову површину.

2.МА.3.2.1. Примењује основне теореме планиметрије и њихове последице у решавању проблема и у доказивању геометријских тврђења.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА

ИСХОДИ

примени Гаусов поступак за решавање система линеарних
једначина са параметрима и без њих;
израчуна вредност и примени детерминанте трећег реда;
реши проблем који се своди на систем линеарних једначина;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Системи линеарних једначина.

Гаусов поступак.

Детерминанте другог и трећег реда.

Крамерово правило.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.1.5. Решава једноставне проблеме који се своде на линеарне и квадратне једначине.

2.МА.1.1.7. Решава једноставне проблеме који се своде на систем две линеарне једначине са две непознате.

2.МА.2.1.8. Решава проблеме који се своде на системе линеарних једначина са највише три непознате.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ВЕКТОРИ

ИСХОДИ

примени својства скаларног и векторског производа при решавањупроблема;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Правоугли координатни систем у простору, пројекције и координате вектора.

Скаларни, векторски и мешовити производ вектора.

Примене вектора.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.4. Користи координатни систем за представљање једноставних геометријских објеката у равни.

2.МА.1.2.6. Разуме појам вектора,зна основне операције са векторима и примењује их.

2.МА.2.2.4. Примењује својства вектора при решавању проблема.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ

ИСХОДИ

реши једноставне проблеме међусобних односа тачака и правих у координатнојравни;
реши проблеме користећи једначине праве и кривих другог реда;
реши проблеме примењујући услов додира и једначину тангенте криве другог реда

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Растојање двеју тачака, површина троугла.

Разни облици једначине праве, угао између две праве, растојање тачке од праве.

Линеарне неједначине с две непознате и геометријска интерпретација.

Криве линије другог реда (кружница, елипса, хипербола и парабола).

Однос праве и криве другог реда.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.5. Препознаје криве другог реда.

2.МА.2.2.3. Решава једноставне проблеме користећи једначину праве и криве другог реда.

2.МА.3.2.3. Решава проблеме користећи једначине кривих другог реда и њихових тангенти у координатом систему.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

МАТЕМАТИЧКА ИНДУКЦИЈА

ИСХОДИ

користи математичку индукцију као метод доказивања;

примени конгруенције у проблемима са целим бројевима;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Принцип математичке индукције и његове примене. Конгруенције у скупу целих бројева и њихове примене.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.3.1. Препознаје правилност у низу података (аритметички и геометријски низ...), израчунава чланове који недостају, као и суму коначног броја чланова низа.

2.МА.3.3.1. Примењује математичку индукцију, аритметички и геометријски низ и израз за суму бесконачног геометријског низа у проблемским ситуацијама.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ И ПОЛИНОМИ

ИСХОДИ

представи комплексaн број у тригонометријском облику и израчуна степен и корен комплексног броја;

одреди нуле и растави на чиниоце полиноме у једноставним случајевима и користи Вијетове формуле;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Поље комплексних бројева.

Тригонометријски облик комплексног броја.

Моаврова формула.

Полиноми над пољем реалних и комплексних бројева. Вијетове формуле.

Системи алгебарских једначина вишег степена.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.2.1.2. Разуме појам комплексног броја, представља га у равни и зна основне операције са комплексним бројевима.

2.МА.3.1.1. Комплексне бројеве представља у тригонометријском и експоненцијалном облику и рачуна вредност израза са комплексним бројевима.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

НИЗОВИ

ИСХОДИ

примени аритметички и геометријски низ у различитим проблемима;
анализира и образложи поступак решавања задатка и дискутује број решења;
користи математички језик за систематично и прецизно представљање идеја и решења;
доказује једноставније математичке теореме и аргументује решења задатака;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Основни појмови о низовима.

Аритметички и геометријски низ.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.3.1. Препознаје правилност у низу података (аритметички и геометријски низ...), израчунава чланове који недостају, као и суму коначног броја чланова низа.

2.МА.2.3.1. Решава проблеме користећи својства аритметичког и геометријског низа, примењује математичку индукцију и израз за суму бесконачног геометријског низа у једноставним случајевима

2.МА.3.3.1. Примењује математичку индукцију, аритметички и геометријски низ и израз за суму бесконачног геометријског низа у проблемским ситуацијама.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Полиедри

Ученици већ поседују знања о основним појмовима просторне геометрије, те би их на почетку области требало подсетити на аксиоматско заснивање геометрије (основни и изведени појмови и тврђења) и планиметријске последице аксиома. Затим обрадити стереометријске последице аксиома и већ познатих теорема.

Обрадити угао праве према равни и посебно услов нормалности праве на раван (сви програми), као и теорему о три нормале и њену примену у задацима (програми M1 и M3). Дефинисати диедар, триедар, рогаљ и илустровати их задацима. Увести појам полиедра и правилног полиедра (сви програми) и навести Ојлерову формулу (програми M1 и M3). Извести формуле за површину и запремину одређених полиедара у складу са исходима за одређени програм. У програмима М1 и М3 користити Кавалијеријев принцип. Обрадити равне пресеке призме и пирамиде.

Обртна тела

Описати настанак цилиндричних и конусних површи. Обрадити обртна тела: ваљак, купу, зарубљену праву купу и извести формуле за њихове површине и запремине у складу са исходима за одређени програм.

Увести појам сфере и лопте и навести формуле за површину сфере и запремину лопте.

Обрадити задатке у вези са међусобним положајима сфере и равни (сви програми), уписаном и описаном сфером полиедра, правог ваљка и купе, као и задатке o равним пресецима сфере, односно лопте (програми M1 и M3).

Ученицима би требало предочити да се својства полиедара и обртних тела користе у пракси, астрономији, географији, физици, хемији итд. Посебну пажњу треба посветити развијању апстрактног мишљења и просторних представа, чему у извесној мери може допринети позивање на очигледност, коришћење динамичких софтвера и правилно скицирање просторних фигура.

Системи линеарних једначина

Водити рачуна о природном појављивању система линеарних једначина код разноврсних текстуалних задатака са линеарним зависностима за више објеката (количина, цена и укупна вредност неколико артикала; брзина, време и пређени пут неколико тела и слично).

Код решавања система подсетити се прво система 2x2, методе замене и методе елиминације. Исте методе размотрити код система 3x3 и надовезати на то Гаусов алгоритам. Нагласити алгоритамску природу поступка, али обратити и пажњу на случајеве одступања од алгоритма које убрзавају решавање (на пример, за елиминацију бирамо ону променљиву код које је коефицијент 1, или делимо једначину заједничким делитељем свих коефицијената). Размотрити уз примере све могуће исходе алгоритма: случајеве несагласног, неодређеног и одређеног система. Приказати и системе других формата – 2 x 3 и 3 x 2 и на њима такође илустровати све три могућности (програми М1 и М3).

Увођење детерминанте мотивисати решавањем система линеарних једначина елиминацијом појединих непознатих. Израчунавати детерминанте 3 x 3 развојем по врстама и колонама као и Сарусовим правилом. Навести, проверити и примерима илустровати елементарна својства детерминанте (адитивност и хомогеност по врстама и колонама, антисиметричност) и користити их приликом израчунавања развојем по врстама/колонама.

Изложити и примењивати Крамерово правило, уз указивање на ограничења његове примене.

Решавати задатке са једним и више параметара различитим методама, нарочито као илустрацију различитих могућности за скуп решења (програми М1 и М3).

Вектори

Подсетити ученике на векторе у равни. Увести координатни систем у простору. Векторе увести као уређене парове тачака, са идентификацијом помоћу паралелног преноса (транслације). Осврнути се на идентификацију тачака у простору, уређених тројки координата и радијус-вектора. Разлагати вектор у збир три компоненте – пројекције на координатне осе и координате посматрати као коефицијенте у разлагању. Геометријски извести формулу за интензитет вектора и растојање између тачака.

Скаларни, векторски (сви програми) и мешовити производ (програми М1 и М3) увести геометријски и преко координата, повезати са детерминантама реда 2 и 3. Навести својства ових производа (адитивност, хомогеност, (анти)симетричност) и формуле које их повезују.

Примењивати векторе у геометријским (одређивање угла између два вектора, израчунавање површине и запремине фигура и др.) и физичким проблемима (сабирање и разлагање брзина и сила, момент силе и др.).

Аналитичка геометрија

Основни циљ увођења аналитичке геометрије је дубље повезивање алгебарских и геометријских садржаја. Ученици првенствено треба добро да упознају Декартов правоугли координатни систем и приступ геометрији помоћу координата. При извођењу формула за одређивање растојања тачака, поделу дужи у датом односу и израчунавање површине троугла чија су темена задата, искористити одговарајуће већ познате чињенице и својства вектора. Неопходно је да ученици повежу линеарну једначину са две непознате са једначином праве у координатном систему и да упознају општи (имплицитни), експлицитни, сегментни (сви програми) и нормални облик (програми M1 и M3) једначине праве. Кроз задатке ученици треба да увежбају и формуле за једначину праве кроз две тачке (сви програми), прамен правих и симетралу угла (програми M1 и M3). При извођењу формула за одређивање величине угла између две праве, специјално услова за паралелност, односно нормалност правих, искористити знања из вектора и тригонометрије. Формулу за одстојање тачке од праве и растојање паралелних правих ученици треба да повежу са нормалним обликом једначине праве (програми M1 и M3). Значајна је геометријска интерпретација скупа решења линеарне неједначине са две непознате као полуравни у координатном систему, а система оваквих неједначина као пресека полуравни (програми M1 и M3).

Криве другог реда треба довести у везу са равним пресецима конусне површи а дефинисати их као геометријска места тачака у равни са одређеним својствима. Код одређивања међусобног односа праве и криве другог реда, користити знања из теорије квадратних једначина. Посебно обратити пажњу на случај када права додирује криву (услов додира), као и једначине тангенти. У свим ситуацијама инсистирати на геометријској интерпретацији (на пример код решавања система квадратних једначина).

Математичка индукција

Ова наставна тема има велики значај за развијање математичке културе ученика, јер је математичка индукција веома чест, практичан и ефикасан метод доказивања математичких тврђења. Увод у математичку индукцију треба направити коришћењем емпиријске индукције (као метода наслућивања тврђења) и указивањем на грешке које су могуће ако се користи непотпуна индукција (навести неколико примера и неке грешке из историје математике). Код обраде математичке индукције посебну пажњу обратити на њену суштину, а нарочито на међусобну повезаност и обавезну комплементарност два доказна корака: базе индукције и индукцијског корака. Математичку индукцију треба увежбати на разноврсним и једноставним примерима једнакости, неједнакости, дељивости. У програмима М1 и М3 могу се обрадити и сложенији примери (суме и производи са природним бројевима, Бернулијева неједнакост, примери примене математичке индукције у геометрији...).

У програмима М1 и М3 увести појам конгруенције по модулу у скупу целих бројева, доказати еквивалентност разних дефиниција и приказати њене особине (рефлексивност, симетричност и транзитивност). Доказати сагласност конгруенције са операцијама сабирања, одузимања, множења и степеновања (природним изложиоцем). Примену конгруенције приказати на разноврсним примерима из елементарне теорије бројева, везаним за дељивост и просте бројеве (укључујући и критеријуме дељивости, канонски облик природног броја...).

Комплексни бројеви и полиноми

Ученике најпре подсетити на својства операција с комплексним бројевима задатим у алгебарском облику која су обрађена у другом разреду (специјално, да скуп комплексних бројева у односу на операције сабирања и множења чини поље). Затим увести тригонометријски запис комплексног броја, при чему ученици треба добро да увежбају претварање једног записа у други. Извести правила за множење и дељење комплексних бројева у тригонометријском запису и, као специјалан случај, Моаврову формулу. Истаћи предност таквог степеновања комплексних бројева у односу на алгебарско, али и показати како се комбинацијом та два приступа могу извести неке тригонометријске идентичности. Увести појам n-тог корена комплексног броја као решења одговарајуће једначине, без коришћења ознаке за корен. Користећи Моавров образац показати да за сваки комплексан број различит од нуле постоји тачно n таквих бројева и одредити њихов тригонометријски запис, као и одговарајућу геометријску интерпретацију.

Подсетити ученике на својства полинома с реалним коефицијентима и реалном променљивом обрађена у првом разреду, а затим показати која се од тих својстава преносе на полиноме с комплексним коефицијентима и комплексном променљивом (посебно дељивост и дељење полинома, Безуова теорема, НЗС и НЗД полинома). Навести затим основни став алгебре и, као његову последицу, теорему о факторизацији полинома у пољу комплексних бројева. Истаћи да ефективно налажење нула произвољног полинома (па тако и његова факторизација) нису могући у општем случају, али илустровати неке једноставније ситуације када је то могуће. Посебно обрадити случај полинома с реалним, односно целобројним коефицијентима. По аналогији с квадратном једначином извести Вијетове везе за полиноме трећег и четвртог степена и увежбати њихово коришћење. На неким једноставнијим примерима илустровати решавање система једначина вишег степена.

Низови

Појам низа увести као пресликавање скупа природних бројева у скуп реалних бројева уз одговарајуће графичке интерпретације. Показати да се низови могу дефинисати и рекурентним релацијама. Посебно увести аритметички низ и геометријски низ указујући на специфичности разлике, односно количникаПрименом метода математичке индукције извести формуле за везу п-тог члана низа и збира првих п чланова низа са улазним подацима (први члан и разлика, односно количник). Сврху увођења аритметичког и геометријског низа приказати једноставнијим примерима примене (сва три програма) и нешто сложенијим (програми М1 и М3). Обновити прост и обрадити сложен каматни рачун.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Саставни део процеса развоја математичких знања у свим фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање развоја и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном проценом нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање информација из различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу, учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у групи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а важно је ученике оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у учењу.

У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају домаћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи увид у степен остварености исхода.


Четврти разред

Недељни фонд часова:      5                                                        

Годишњи фонд часова:     165

Циљ предмета: Циљ учења математике је да ученик, усвајајући математичке концепте, знања, вештине и основе дедуктивног закључивања, развије апстрактно и критичко мишљење, способност комуникације математичким језиком и примени стечена знања и вештине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.

НАЗИВ ТЕМЕ

ФУНКЦИЈЕ

ИСХОДИ

одреди сложену и инверзну функцију;

користи основна својства функција (домен, периодичност, парност, монотоност, нуле и знак...);

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Важнији појмови и својства реалних функција реалне променљиве.

Сложена функција.

Инверзна функција.

Преглед елементарних функција.

Гранична вредност функције. Непрекидност функције (геометријски смисао).

Асимптоте.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2МА.1.3.2. Разуме појам, израчунава вредност, користи и скицира график линеарне, квадратне, степене, експоненцијалне, логаритамске и тригонометријских функција синуса и косинуса.

2МА.1.3.3. Анализира графички представљене функције (одређује нуле, знак, интервале монотоности, екстремне вредности и тумачи их у реалном контексту).

2MA.2.1.6. Решава проблеме који се своде на једначине у којима се појављују елементарне функције.

2МА.2.3.3. Уме да скицира графике елементарних функција и да их трансформише користећи транслације и дилатације дуж координатних оса.

2МА.2.3.4. Решава проблеме користећи основна својства функција (област дефинисаности, периодичност, парност, монотоност...).

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ

ИСХОДИ

израчуна извод функције по дефиницији, као и применом правила диференцирања;
примени диференцијални рачун на решавање различитих проблема,
укључујући екстремалне и друге проблеме оптимизације у природним и друштвеним наукама и свакодневном животу;
испита ток и скицира график функције;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Прираштај функције. Извод функције (проблем тангенте и брзине). Основне теореме о изводу, изводи елементарних функција.

Диференцијал и његова примена код апроксимације функција.

Испитивање функције и њен график.

Примена извода на екстремалне проблеме.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2МА.1.3.4. У функцијама које су представљене графички или табеларно, анализира, примењује и приближно израчунава брзину промене помоћу прираштаја.

2МА.2.3.6. Разуме концепт извода функције и примењује га у проблемским ситуацијама.

2МА.2.3.7. Решава проблеме минимума и максимума користећи извод функције.

2МА.3.3.5. Решава проблеме и доноси закључке анализирајући функције користећи диференцијални рачун.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ИНТЕГРАЛИ

ИСХОДИ

изабере одговарајући метод и одреди неодређени интеграл;
примени одређени интеграл на решавање различитих проблема;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Неодређени интеграл. Таблица интеграла и основна правила.

Метод смене променљиве, метод парцијалне интеграције.

Одређени интеграл, Њутн-Лајбницова формула.

Примене одређеног интеграла.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2МА.2.3.8. Разуме концепт одређеног интеграла и његову примену у једноставнијим ситуацијама.

2МА.3.3.6. Решава проблеме применом интегралног рачуна (површине равних фигура, запремине тела, дужине кривих, функција расподеле и својства случајних променљивих).

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

КОМБИНАТОРИКА

ИСХОДИ

примени елементе комбинаторике у реалним ситуацијама;

примени биномни образац на решавање различитих проблема;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Основна правила.

Варијације.

Пермутације.

Комбинације

Биномни образац.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2МА.1.1.8. Зна и разуме основне логичке и скуповне операције и користи их.

2МА.1.4.1. Пребројава и процењује број могућности (различитих избора или начина) у једноставним реалним ситуацијама.

2МА.2.4.1. Примењује правила комбинаторике за пребројавање могућности (различитих избора или начина).

2МА.3.4.1. Решава сложеније комбинаторне проблеме.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА

ИСХОДИ

одреди вероватноћу случајног догађаја;
одреди очекивану вредност и дисперзију случајне величине;
изврши мање статистичко истраживање, обради резултате,
прикаже их и интерпретира;
анализира и образложи поступак решавања задатка и дискутује број решења;

користи математички језик за систематично и прецизно
представљање идеја и решења;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Случајни догађаји. Вероватноћа. Условна вероватноћа и независност. Биномна вероватноћа. Случајне величине.

Популација, обележје и узорак. Очекивана вредност и дисперзија. Прикупљање, сређивање, графичко приказивање и нумеричка обрада података.

Оцене вероватноће, средње вредности и дисперзије. Биномна, Пуасонова и нормална расподела.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2МА.1.4.3. Разуме концепт вероватноће, израчунава и процењује вероватноће догађаја у једноставним ситуацијама.

2МА.1.4.4. Графички представља податке у облику дијаграма и табела, анализира податке и њихову расподелу.

2МА.1.4.5. Разуме појмове популације и узорка, израчунава и тумачи узорачку средину, медијану и мод.

2МА.2.4.3. Разуме концепт дискретне случајне величине и израчунава очекивану вредност, стандардно одступање и дисперзију (варијансу).

2МА.2.4.4. Разуме значај вероватноће у тумачењу статистичких података.

2МА.2.4.5. Израчунава мере варијабилности и одступања од познатих расподела.

2МА.3.4.2. Решава проблеме и доноси закључке и одлуке у ситуацијама неизвесности користећи методе вероватноће и статистике.

2.МА.3.4.3. Зна појам функције расподеле, појам непрекидне случајне величине и нормалне расподеле

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ЕЛЕМЕНТИ НУМЕРИЧКЕ МАТЕМАТИКЕ

ИСХОДИ

одреди приближн броја и рачуна са приближним бројевима. разуме поделу грешке према пореклу и класичну поделу на апсолутну и релативну грешку.

уочи везу релативне грешке и броја сигурних цифара у приближном броју.

познаје појам интерполације као посебног случаја апроксимација функција

одреди формулу за Лагранжов интерполациони полином

одреди грешку у интерполацији полиномом

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Апсолутна, релативна и процентуална грешка.

Декадни запис приближног броја.

Значајне и сигурне цифре.

Заокругљивање бројева.

Грешке аритметичких операција.

Општи задатак интерполације.

Линеарна и квадратна интерполација.

Лагранжеова интерполациона формула.

Локализација и изоловање решења.

Појам приближног решења.

Метода половљења сегмента. Метода сечице. Метода тангенте.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.MA.1.1.3. Примењује правила заокругљивања бројева и процењује вредност израза у једноставним реалним ситуацијама.

2.МА.2.1.4. Рачуна са приближним бројевима и процењује грешку.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Основне карактеристике програма Математике су: усклађеност са програмом математике за основну школу, логичка повезаност садржаја и настојање, где год је то могуће, да садржаји претходе садржајима других предмета у којима се примењују. При избору садржаја програма узета је у обзир значајна образовна функција математике, која се огледа у стицању нових математичких знања и подизања нивоа математичког образовања ученика и њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички мисле и стваралачки приступају решавању различитих проблема, као и васпитна функција наставе Математике, јер се код ученика развија правилно мишљење и доприноси изграђивању низа позитивних особина личности. За реализацију циља и задатака наставе Математике изабрани су садржаји програма који су довољно приступачни свим ученицима, а могу и стимулативно деловати на ученике јер имају могућност да их усвоје и на нешто вишем нивоу (већи степен апстракције и генерализације, синтезе и примене, стваралачко решавање проблема). Строгост у интерпретацији садржаја треба да буде присутна у прихватљивој мери, уз ослањање на математичку интуицију и њено даље развијање, тј. мотивација и интуитивно схватање проблема треба да претходе строгости и критичности, а излагање градива мора бити праћено добро одабраним примерима и тек након довољног броја урађених таквих примера треба приступити генералисању појма, чињенице и сл. У делу Објашњења садржаја програма је годишњи фонд часова за сваки разред подељен по темама. Укупан број часова који је наведен за сваку тему представља оријентациони број часова у оквиру којег треба реализовати одговарајуће садржаје. Приликом израде оперативних планова наставник распоређује укупан број часова предвиђен за поједине теме по типовима часова (обрада новог градива, утврђивање и увежбавање, понављање, проверавање и систематизација знања), водећи рачуна о циљу и задацима предмета. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика, и настојати, где год је то могуће, да ученици самостално изводе закључке. Основна улога наставника је да буде организатор наставног процеса, да подстиче, организује и усмерава активност ученика. Ученике треба упућивати да, осим уџбеника, користе и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену у решавању разноврсних задатака. Строгост у интерпретацији садржаја треба да буде присутна у прихватљивој мери, уз ослањање на математичку интуицију и њено даље развијање, а излагање градива мора бити праћено добро одабраним примерима, који пре свега доприносе развијању способности примене стечених знања. На часовима треба комбиновати различите методе и облике рада, што доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Избор метода и облика рада зависи од наставних садржаја и образовно-васпитних задатака које треба реализовати на часу, али и од специфичности одређеног одељења и индивидуалних карактеристика ученика. Праћење и вредновање постигнућа ученика треба да буде континуирано кроз праћење активности ученика на часу, домаће задатке, усмене провере, контролне вежбе и писмене задатке

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Саставни део процеса развоја математичких знања у свим фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање развоја и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном проценом нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање информација из различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу, учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у групи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а важно је ученике оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у учењу.

У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају домаћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи увид у степен остварености исхода.


Дискретна математика

Трећи разред

Циљ предмета: Циљ учења дискренте математике је да ученик, усвајајући математичке концепте, знања, вештине и основе дедуктивног закључивања, развије апстрактно и критичко мишљење, способност комуникације математичким језиком и примени стечена знања и вештине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.

НАЗИВ ТЕМЕ

ПОЛИЕДРИ

ИСХОДИ

разликује узајамне положаје тачака, правих и равни у простору;
разликује врсте правилних полиедара на основу њихових особина;
реши геометријски проблем користећи изометријске
трансформације у простору;
израчуна површину и запремину призме, пирамиде и зарубљене пирамиде и примени их у различитим cитуацијама;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Међусобни односи тачака, правих и равни.

Угао праве према равни, теорема о три нормале.

Диедар, триедар, рогаљ.

Полиедар, правилан полиедар, Ојлерова теорема. Транслација, ротација и симетрија у простору.

Површина и запремина полиедра (посебно призме, пирамиде и зарубљене пирамиде).

Равни пресеци призме и пирамиде. Кавалијеријев принцип.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.2. Израчунава и процењује растојања, обиме и површине геометријских фигура у равни користећи формуле.

2.МА.1.2.3. Израчунава и процењује површине и запремине геометријских тела у простору, користећи формуле.

2.МА.2.2.2. Уочава равне пресеке геометријских фигура у простору и рачуна њихову површину.

2.МА.3.2.1. Примењује основне теореме планиметрије и њихове последице у решавању проблема и у доказивању геометријских тврђења.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење; комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ОБРТНА ТЕЛА

ИСХОДИ

израчуна површину и запремину правогваљка, праве купе, зарубљене праве купе и лопте, и примени их уједноставним ситуацијама;
уочава равне пресеке тела и израчунањихову површину

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Цилиндрична и конусна површ, обртна површ.

Ваљак, купа, зарубљена права купа и њихове површине и запремине.

Сфера и лопта. Површина сфере, сферне калоте и појаса. Запремина лопте и њених делова.

Уписана и описана сфера полиедра, правог ваљка и купе.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.2. Израчунава и процењује растојања, обиме и површине геометријских фигура у равни користећи формуле.

2.МА.1.2.3. Израчунава и процењује површине и запремине геометријских тела у простору, користећи формуле.

2.МА.2.2.2. Уочава равне пресеке геометријских фигура у простору и рачуна њихову површину.

2.МА.3.2.1. Примењује основне теореме планиметрије и њихове последице у решавању проблема и у доказивању геометријских тврђења.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;комуникацију;

сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА

ИСХОДИ

примени Гаусов поступак за решавање система линеарних
једначина са параметрима и без њих;
израчуна вредност и примени детерминанте трећег реда;
реши проблем који се своди на систем линеарних једначина;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Системи линеарних једначина.

Гаусов поступак.

Детерминанте другог и трећег реда.

Крамерово правило.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.1.5. Решава једноставне проблеме који се своде на линеарне и квадратне једначине.

2.МА.1.1.7. Решава једноставне проблеме који се своде на систем две линеарне једначине са две непознате.

2.МА.2.1.8. Решава проблеме који се своде на системе линеарних једначина са највише три непознате.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

ВЕКТОРИ

ИСХОДИ

примени својства скаларног и векторског производа при решавањупроблема;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Правоугли координатни систем у простору, пројекције и координате вектора.

Скаларни, векторски и мешовити производ вектора.

Примене вектора.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.4. Користи координатни систем за представљање једноставних геометријских објеката у равни.

2.МА.1.2.6. Разуме појам вектора,зна основне операције са векторима и примењује их.

2.МА.2.2.4. Примењује својства вектора при решавању проблема.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ

ИСХОДИ

реши једноставне проблеме међусобних односа тачака и правих у координатнојравни;
реши проблеме користећи једначине праве и кривих другог реда;
реши проблеме примењујући услов додира и једначину тангенте криве другог реда

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Растојање двеју тачака, површина троугла.

Разни облици једначине праве, угао између две праве, растојање тачке од праве.

Линеарне неједначине с две непознате и геометријска интерпретација.

Криве линије другог реда (кружница, елипса, хипербола и парабола).

Однос праве и криве другог реда.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.2.5. Препознаје криве другог реда.

2.МА.2.2.3. Решава једноставне проблеме користећи једначину праве и криве другог реда.

2.МА.3.2.3. Решава проблеме користећи једначине кривих другог реда и њихових тангенти у координатом систему.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

МАТЕМАТИЧКА ИНДУКЦИЈА

ИСХОДИ

користи математичку индукцију као метод доказивања;

примени конгруенције у проблемима са целим бројевима;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Принцип математичке индукције и његове примене. Конгруенције у скупу целих бројева и њихове примене.

МЕТОДИ РАДА

Дијалошка

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.3.1. Препознаје правилност у низу података (аритметички и геометријски низ...), израчунава чланове који недостају, као и суму коначног броја чланова низа.

2.МА.3.3.1. Примењује математичку индукцију, аритметички и геометријски низ и израз за суму бесконачног геометријског низа у проблемским ситуацијама.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ И ПОЛИНОМИ

ИСХОДИ

представи комплексaн број у тригонометријском облику и израчуна степен и корен комплексног броја;

одреди нуле и растави на чиниоце полиноме у једноставним случајевима и користи Вијетове формуле;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Поље комплексних бројева.

Тригонометријски облик комплексног броја.

Моаврова формула.

Полиноми над пољем реалних и комплексних бројева. Вијетове формуле.

Системи алгебарских једначина вишег степена.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.2.1.2. Разуме појам комплексног броја, представља га у равни и зна основне операције са комплексним бројевима.

2.МА.3.1.1. Комплексне бројеве представља у тригонометријском и експоненцијалном облику и рачуна вредност израза са комплексним бројевима.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;сарадња;решавање проблема;

НАЗИВ ТЕМЕ

НИЗОВИ

ИСХОДИ

примени аритметички и геометријски низ у различитим проблемима;
анализира и образложи поступак решавања задатка и дискутује број решења;
користи математички језик за систематично и прецизно представљање идеја и решења;
доказује једноставније математичке теореме и аргументује решења задатака;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Основни појмови о низовима.

Аритметички и геометријски низ.

МЕТОДИ РАДА

ДијалошкаДемонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални Индивидуални

СТАНДАРДИ

2.МА.1.3.1. Препознаје правилност у низу података (аритметички и геометријски низ...), израчунава чланове који недостају, као и суму коначног броја чланова низа.

2.МА.2.3.1. Решава проблеме користећи својства аритметичког и геометријског низа, примењује математичку индукцију и израз за суму бесконачног геометријског низа у једноставним случајевима

2.МА.3.3.1. Примењује математичку индукцију, аритметички и геометријски низ и израз за суму бесконачног геометријског низа у проблемским ситуацијама.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенције за целоживотно учење;

комуникацију;

сарадња;

решавање проблема;

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Полиедри

Ученици већ поседују знања о основним појмовима просторне геометрије, те би их на почетку области требало подсетити на аксиоматско заснивање геометрије (основни и изведени појмови и тврђења) и планиметријске последице аксиома. Затим обрадити стереометријске последице аксиома и већ познатих теорема.

Обрадити угао праве према равни и посебно услов нормалности праве на раван (сви програми), као и теорему о три нормале и њену примену у задацима (програми M1 и M3). Дефинисати диедар, триедар, рогаљ и илустровати их задацима. Увести појам полиедра и правилног полиедра (сви програми) и навести Ојлерову формулу (програми M1 и M3). Извести формуле за површину и запремину одређених полиедара у складу са исходима за одређени програм. У програмима М1 и М3 користити Кавалијеријев принцип. Обрадити равне пресеке призме и пирамиде.

Обртна тела

Описати настанак цилиндричних и конусних површи. Обрадити обртна тела: ваљак, купу, зарубљену праву купу и извести формуле за њихове површине и запремине у складу са исходима за одређени програм.

Увести појам сфере и лопте и навести формуле за површину сфере и запремину лопте.

Обрадити задатке у вези са међусобним положајима сфере и равни (сви програми), уписаном и описаном сфером полиедра, правог ваљка и купе, као и задатке o равним пресецима сфере, односно лопте (програми M1 и M3).

Ученицима би требало предочити да се својства полиедара и обртних тела користе у пракси, астрономији, географији, физици, хемији итд. Посебну пажњу треба посветити развијању апстрактног мишљења и просторних представа, чему у извесној мери може допринети позивање на очигледност, коришћење динамичких софтвера и правилно скицирање просторних фигура.

Системи линеарних једначина

Водити рачуна о природном појављивању система линеарних једначина код разноврсних текстуалних задатака са линеарним зависностима за више објеката (количина, цена и укупна вредност неколико артикала; брзина, време и пређени пут неколико тела и слично).

Код решавања система подсетити се прво система 2x2, методе замене и методе елиминације. Исте методе размотрити код система 3x3 и надовезати на то Гаусов алгоритам. Нагласити алгоритамску природу поступка, али обратити и пажњу на случајеве одступања од алгоритма које убрзавају решавање (на пример, за елиминацију бирамо ону променљиву код које је коефицијент 1, или делимо једначину заједничким делитељем свих коефицијената). Размотрити уз примере све могуће исходе алгоритма: случајеве несагласног, неодређеног и одређеног система. Приказати и системе других формата – 2 x 3 и 3 x 2 и на њима такође илустровати све три могућности (програми М1 и М3).

Увођење детерминанте мотивисати решавањем система линеарних једначина елиминацијом појединих непознатих. Израчунавати детерминанте 3 x 3 развојем по врстама и колонама као и Сарусовим правилом. Навести, проверити и примерима илустровати елементарна својства детерминанте (адитивност и хомогеност по врстама и колонама, антисиметричност) и користити их приликом израчунавања развојем по врстама/колонама.

Изложити и примењивати Крамерово правило, уз указивање на ограничења његове примене.

Решавати задатке са једним и више параметара различитим методама, нарочито као илустрацију различитих могућности за скуп решења (програми М1 и М3).

Вектори

Подсетити ученике на векторе у равни. Увести координатни систем у простору. Векторе увести као уређене парове тачака, са идентификацијом помоћу паралелног преноса (транслације). Осврнути се на идентификацију тачака у простору, уређених тројки координата и радијус-вектора. Разлагати вектор у збир три компоненте – пројекције на координатне осе и координате посматрати као коефицијенте у разлагању. Геометријски извести формулу за интензитет вектора и растојање између тачака.

Скаларни, векторски (сви програми) и мешовити производ (програми М1 и М3) увести геометријски и преко координата, повезати са детерминантама реда 2 и 3. Навести својства ових производа (адитивност, хомогеност, (анти)симетричност) и формуле које их повезују.

Примењивати векторе у геометријским (одређивање угла између два вектора, израчунавање површине и запремине фигура и др.) и физичким проблемима (сабирање и разлагање брзина и сила, момент силе и др.).

Аналитичка геометрија

Основни циљ увођења аналитичке геометрије је дубље повезивање алгебарских и геометријских садржаја. Ученици првенствено треба добро да упознају Декартов правоугли координатни систем и приступ геометрији помоћу координата. При извођењу формула за одређивање растојања тачака, поделу дужи у датом односу и израчунавање површине троугла чија су темена задата, искористити одговарајуће већ познате чињенице и својства вектора. Неопходно је да ученици повежу линеарну једначину са две непознате са једначином праве у координатном систему и да упознају општи (имплицитни), експлицитни, сегментни (сви програми) и нормални облик (програми M1 и M3) једначине праве. Кроз задатке ученици треба да увежбају и формуле за једначину праве кроз две тачке (сви програми), прамен правих и симетралу угла (програми M1 и M3). При извођењу формула за одређивање величине угла између две праве, специјално услова за паралелност, односно нормалност правих, искористити знања из вектора и тригонометрије. Формулу за одстојање тачке од праве и растојање паралелних правих ученици треба да повежу са нормалним обликом једначине праве (програми M1 и M3). Значајна је геометријска интерпретација скупа решења линеарне неједначине са две непознате као полуравни у координатном систему, а система оваквих неједначина као пресека полуравни (програми M1 и M3).

Криве другог реда треба довести у везу са равним пресецима конусне површи а дефинисати их као геометријска места тачака у равни са одређеним својствима. Код одређивања међусобног односа праве и криве другог реда, користити знања из теорије квадратних једначина. Посебно обратити пажњу на случај када права додирује криву (услов додира), као и једначине тангенти. У свим ситуацијама инсистирати на геометријској интерпретацији (на пример код решавања система квадратних једначина).

Математичка индукција

Ова наставна тема има велики значај за развијање математичке културе ученика, јер је математичка индукција веома чест, практичан и ефикасан метод доказивања математичких тврђења. Увод у математичку индукцију треба направити коришћењем емпиријске индукције (као метода наслућивања тврђења) и указивањем на грешке које су могуће ако се користи непотпуна индукција (навести неколико примера и неке грешке из историје математике). Код обраде математичке индукције посебну пажњу обратити на њену суштину, а нарочито на међусобну повезаност и обавезну комплементарност два доказна корака: базе индукције и индукцијског корака. Математичку индукцију треба увежбати на разноврсним и једноставним примерима једнакости, неједнакости, дељивости. У програмима М1 и М3 могу се обрадити и сложенији примери (суме и производи са природним бројевима, Бернулијева неједнакост, примери примене математичке индукције у геометрији...).

У програмима М1 и М3 увести појам конгруенције по модулу у скупу целих бројева, доказати еквивалентност разних дефиниција и приказати њене особине (рефлексивност, симетричност и транзитивност). Доказати сагласност конгруенције са операцијама сабирања, одузимања, множења и степеновања (природним изложиоцем). Примену конгруенције приказати на разноврсним примерима из елементарне теорије бројева, везаним за дељивост и просте бројеве (укључујући и критеријуме дељивости, канонски облик природног броја...).

Комплексни бројеви и полиноми

Ученике најпре подсетити на својства операција с комплексним бројевима задатим у алгебарском облику која су обрађена у другом разреду (специјално, да скуп комплексних бројева у односу на операције сабирања и множења чини поље). Затим увести тригонометријски запис комплексног броја, при чему ученици треба добро да увежбају претварање једног записа у други. Извести правила за множење и дељење комплексних бројева у тригонометријском запису и, као специјалан случај, Моаврову формулу. Истаћи предност таквог степеновања комплексних бројева у односу на алгебарско, али и показати како се комбинацијом та два приступа могу извести неке тригонометријске идентичности. Увести појам n-тог корена комплексног броја као решења одговарајуће једначине, без коришћења ознаке за корен. Користећи Моавров образац показати да за сваки комплексан број различит од нуле постоји тачно n таквих бројева и одредити њихов тригонометријски запис, као и одговарајућу геометријску интерпретацију.

Подсетити ученике на својства полинома с реалним коефицијентима и реалном променљивом обрађена у првом разреду, а затим показати која се од тих својстава преносе на полиноме с комплексним коефицијентима и комплексном променљивом (посебно дељивост и дељење полинома, Безуова теорема, НЗС и НЗД полинома). Навести затим основни став алгебре и, као његову последицу, теорему о факторизацији полинома у пољу комплексних бројева. Истаћи да ефективно налажење нула произвољног полинома (па тако и његова факторизација) нису могући у општем случају, али илустровати неке једноставније ситуације када је то могуће. Посебно обрадити случај полинома с реалним, односно целобројним коефицијентима. По аналогији с квадратном једначином извести Вијетове везе за полиноме трећег и четвртог степена и увежбати њихово коришћење. На неким једноставнијим примерима илустровати решавање система једначина вишег степена.

Низови

Појам низа увести као пресликавање скупа природних бројева у скуп реалних бројева уз одговарајуће графичке интерпретације. Показати да се низови могу дефинисати и рекурентним релацијама. Посебно увести аритметички низ и геометријски низ указујући на специфичности разлике, односно количникаПрименом метода математичке индукције извести формуле за везу п-тог члана низа и збира првих п чланова низа са улазним подацима (први члан и разлика, односно количник). Сврху увођења аритметичког и геометријског низа приказати једноставнијим примерима примене (сва три програма) и нешто сложенијим (програми М1 и М3). Обновити прост и обрадити сложен каматни рачун.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Саставни део процеса развоја математичких знања у свим фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање развоја и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном проценом нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање информација из различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу, учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у групи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а важно је ученике оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у учењу.

У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају домаћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи увид у степен остварености исхода.


Биологија

Трећи разред

Недељни фонд часова: 3                                     

Годишњи фонд часова: 105

Циљ учења биологије је да ученик развије биолошку, општу научну и jeзичку писменост, способности, вештине и ставове корисне у свакодневном животу, да развије мотивацију за учење и интересовања за биологију као науку, уз примену концепта одрживог развоја, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

НАЗИВ ТЕМЕ

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ЖИВОГ СВЕТА

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- наброји особине живог света, биолошке дисциплине

- шематизује дрво живота

- примени еволутивна знања у класификацији живих бића

- објасни структуру, улогу, биолошки значај, градивни, еколошки значај воде и неорганских једињења

- објасни структуру, улогу, биолошки значај, градивни, еколошки значај воде и органских једињења (угљених хидрата, протеина, липида, нуклеинских киселина)

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Предмет изучавања биологије; биолошке дисциплине и зна­ чај; особине живог света.

Разноврсност и јединство живота (илустровани моделом

„дрво живота” са доменима и царствима), међузависност живих организама, теорија еволуције (као једино научно објашњење разноврсности, јединства, биохемијске и еколошке повезаности свих живих организама).

Хемијски састав живих система, неорганске супстанце и физичко­хемијска својства воде важна за њихове улоге у живим системима. Угљени хидрати, липиди (хемијска својства, за­ ступљеност у живом свету и значај), протеини (хемијски састав, структура; ензими као регулатори животних процеса, нуклеинске киселине – грађа и значај у живом свету;ATP).

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.3.1; би.2.3.1

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција за целоживотно учење;

комуникација;

дигитална компетенција;

рад са подацима и информацијама;

решавање проблема;

сарадња;

одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу;

естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ГРАЂА И ФУНКЦИЈА ЋЕЛИЈЕ

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- представи биохемијске, анатомске и морфолошке каракте­ ристике прокариотске и еукариотске ћелије које илуструју једин­ ство живота наЗемљи;

-тумачи шеме ћелијског циклуса и ћелијских деоба уконтексту раста иразмножавања;

-објасни промет материје кроз ћелијску мембрану

- објасни грађу и улогу ћелијских органела и структура

- тумачи сличности и разлике између биљне и животињске ћелије

- тумачи катаболичке и анаболичке процесе кроз адекватне примере (анаболизам на примеру биосинтезе протеина и катаболизам на примеру ћелијског дисања)

- објасне конверзацију светлосне у хемијску енергију

- објасни физиолошки процес претварања неорганских једињења у органска једињења

- објасне биохемијске процесе (гликолиза, Кребсов циклус и оксидативна фосфорилација)

- објасне животни циклус ћелија

- дефинише појам ткива и поделу ткива

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Организација ћелије

Опште одлике ћелије. Особине и специфичности прокариотске ћелије. Основне карактеристике еукариотске ћелије (грађа и улога ћелијске мембране, транспорт кроз мембрану цитоза, пасивни и активни транспорт).

Цитоплазма и цитоплазматичне органеле и структуре. Једро, рибозоми, ендоплазматични ретикулум, Голџијев комплекс, лизозоми, пероксизоми, глиоксизоми, митохондрије; цитоскелет – ми­ крофиламенти, микротубуле, центриоле, бичеви и трепље.

Специфичности биљне ћелије: пластиди, вакуоле и ћелијски зид. Разлике биљне и животињске ћелије.

Метаболизам ћелије

Метаболизам ћелије и регулаторна једињења (ензими, витамини).

Катаболичкипроцесиућелији:катаболизамугљениххидрата (гликолиза, Кребсов циклус и оксидативна фосфорилација), катаболизам протеина и липида. Повезаност катаболичкихпроцеса.

Анаболички процеси у ћелији: фотосинтеза (светла фаза, фо­тосинтетичка фосфорилација, Калвинов циклус) ихемосинтеза.

Деоба ћелије Начини размножавања у живом свету. Ћелијска деоба: проста и сложена, ћелијски циклус.

Митоза: ток и значај. Мејоза: ток и значај.

Диференцираност ћелија у вишећелијском организму, међу­ћелијске комуникације, појам ткива.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.2.1.; би.2.2.1.; би.3.2.1.; би.1.3.2.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција за целоживотно учење;

комуникација;

дигитална компетенција;

рад са подацима и информацијама;

решавање проблема;

сарадња;

одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу;

естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА - БИОДИВЕРЗИТЕТ

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

закључује о јединству живота и његовом пореклу на основу заједничких особина живих бића

-на примерима прикаже дејство вируса на жива бића

-представља биохемијске, анатомске и морфолошке карактеристике  прокариотске и еукариотске ћелије које илуструју  јединство  живота на земљи

- учествује самостално или у групи у прикупљању, презентацији, тумачењу података о начину  живота, пореклу и распрострањености бактерије, гљива и биљака

- примењују поступке заштите од болести које изазивају вируси, бактерије и гљиве

- процењује утицај промена у спољашњој средини ( укључујући утицај човека ) на распрострањеност биљака

- дискутује о животним функцијама тазличитих нивоа организације живих система

- прказују усложњавање физиолошких функција биљака и животиња у еволуционо филогенетском контексту

- тумачи физиолошке процесе карактеристичне за биљке

- - реши једноставне проблемске ситуације на тему успостављања нарушене хомеостазе

- разумеју потребе за класификовање живог света и уме да на основу важних системских карактеристика сврста организме у одговарајућу групу

- знају да органими имају ћелијску грађу која омогућава одвијање сложених метаболичких

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Вируси. Основне карактеристике, дејство вируса на жива бића и теорије о постанку. Најпознатије вирусне болести и мере превенције.

Класична и савремена систематика. Карл Лине, бинарна номенклатура, таксон и хијерархија таксономских нивоа. Савремена систематика као реконструкција еволуционе историје врста. Домени и царства. Бактерије, архее, протисте и гљиве. Распрострањење и начин живота бактерија, археа, протиста и гљива.

Царство биљака. Основне карактеристике. Биљна ткива: творна и трајна. Вегетативни органи биљака. Репродуктивни органи биљака и редукција гаметофит фазе током еволуције. Животни циклус биљака: вегетативна и репродуктивна фаза у развићу. Клијање и дорманција семена. Растење и развиће вегетативних органа. Регулатори растења и развића биљака (ауксини, гиберелини). Цве­тање, вернализација и фотопериодизам. Оплођење, развиће плода и семена. Мировање, старење, опадање листова и плодова. Покрети биљака. Разноврсност и значај биљака.

Царство животиња. Теорије о настанку вишећеличности. Нивои организационе сложености животиња: ћелијски, ћелијско­ткивни, ткивно­органски, органско­системски. Главни типови животиња и појава еволуционих новина у историји царства (симетрија, цефали­ зација, метамерија, телесне шупљине). Разноврсност, распрострање­ње и начин живота. Социјално и репродуктивно понашање животи­ња. Адаптације и еволуциони трендови у вези са освајањем копнене средине. Биолошке прилагођености на паразитски начинживота.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад, пројектна настава

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.1.1..; би.2.1.1.; би.3.1.1.; би.1.1.2.; би.2.1.2..; би.3.1.2.; би.1.1.3.; би.2.1.3.; би.3.1.3.; би.1.1.4.; би.2.1.4.; би.3.1.4..би.1.2.1.; би.2.2.1.; би.3.2.1.; би.1.2.2..; би.2.2.2.; би.3.2.2.; би.1.2.2.; би.2.2.3.; би.3.2.3..; би.1.2.2.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција зацеложивотно учење;

комуникација;

дигитална компетенција;

рад са подацима и информацијама;

решавање проблема;

сарадња;

одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу;

естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- да науче основне биолошке процесе: хомоестаза, негативна и позитвна повратна спрега, мембрански потенцијал, синапса;

- да стекну знања из упоредних физиолошких процеса на нивоу свих система органа;

- развијају способности уочавања, анализирања, упоређивања, закључивања, развијање спосбности за микроскопирање и дисекције различитих органа

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Основни принципи функционисања и регулације живих система.

Адаптивни карактер биолошке организације. Однос између организма и животне средине (регулатори и конформери). Биолошке адаптације: аклиматизација и аклимација. Хомеостаза.

Рецепторско­ефекторски систем. Грађа и улога рецептора. Чулни органи човека.

Ефектори: мишићи и жлезде. Мишићно ткиво, периферна синапса и мишићна контракција.

Нервно ткиво: грађа и улога. Облици нервног система код различитих група животиња.

Функционисање нервног система: настанак и пренос нервног импулса. Централна синапса. Нервни центри (конвергенција, дивергенција, реципрочна инхибиција, ланчане везе).

Мозак. Условни и безусловни рефлекс. Учење и памћење. Кичмена мождина. Вегетативни нервни систем. Болести и поремећаји чулног и нервног система и мере превенције. Нервна и хуморална регулација физиолошких функција.

Ендокрине жлезде и хормони (хипофиза, епифиза, штитна жлезда, параштитне жлезде, тимус, панкреас, надбубрежне жле­ зде,полнежлезде;неурохуморална регулација сексуалног понашања). Повратна спрега и ритмичност функција. Стрес. Поремећаји у функционисању ендокриних жлезда.

Основни принципи терморегулације.

Кожа. Грађа (епителијално, влакнасто везивно, масно, хрска­ вичаво и коштано ткиво) и деривати коже. Егзокрине жлезде. Болести коже, мере превенције и хигијена.

Скелетни систем. Грађа, улога и болести скелетног система.

Мере превенције.

Систем органа за варење. Основни принципи здраве исхране, неурохуморална регулација варења и поремећаји исхране.

Респираторни систем: грађа, покрети дисања и нервна ре­гулација респирације. Болести респираторног система и мере пре­венције.

Систем органа за циркулацију: плућна и системска циркулација. Срце: грађа и функција. Неурохуморална регулација срчане активности. Лимфни систем. Телесне течности, крв и лимфа. Иму­ни систем. Болести крвног система и мере превенције.

Екскреторни систем: Нефрон. Стварање мокраће. Физичке и хемијске особине мокраће.

Репродуктивни систем и ендокрина регулација репродуктивне функције. Трудноћа и контрацепција. Болести репродуктивних органа и мере превенције.

Значај физичке активности и промовисање здравог начина живота.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.2.1.; би.2.2.1.; би.3.2.1.; би.1.2.2.; би.2.2.2.; би.3.2.2.; би.1.2.3.; би.2.2.3..; би.3.2.3.; би.3.2.2.; би.1.2.4.; би.2.2.4.

би.3.2.4.; би.1.5.2.; би.2.5.2.; би.3.5.2.; би.1.5.3.; би.2.5.3.; би.3.5.3.; би.1.5.4.; би.2.5.4.; би.3.5.4.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција зацеложивотно учење; комуникација;

дигитална компетенција; рад са подацима и информацијама;

решавање проблема; сарадња; одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу; естетичка компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

$1-         На нивоу обавештености ученици треба да у оквиру биљне физиологије савладају метаболичке процесе (фотосинтезу и дисање) у основним цртама, а у оквиру развића биљака треба да на основу стеченог знања у и разреду савладају животни циклус биљака. Физиологију животиња такође на основу већ стечених знања треба да савладају на елементарном нивоу; динамичку организацију ћелије, све органске системе и њихово функционисање у целини.

$1-         На нивоу разумевања ученици треба самостално да разумеју биохемијске и физиолошке процесе на нивоу ћелије и организма, да вежбе изводе уз помоћ наставника и да могу да изведу једноставније закључке.

$1-         На нивоу примене ученици треба, уз познавање садржаја у целини, да самостално излажу, да изводе критичке ставове и закључке, да разумеју суштину биохемијских и физиолошких процеса и законитости, да сагледавају и постављају проблем и да га уз помоћ наставника или самостално, практично решавају.

$1-         Вежбе треба самостално да изводе, да из резултата вежби изводе закључке тако да рад на часу буде основа за развијање интереса за истраживачки рад. Есеје, презентације и истраживачке радове треба да ураде уз коришћење шире литературе и претраживањем интернета.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Објективни тестови са допуњавањем кратких одговара, задаци са означавањем, задаци са вишеструким избора и сапаривање појмова

Усмена провера знања, дискусија на часу, мапа појмова, активнос на часу и презентације.

Четврти разред

Недељни фонд часова: 3  

Годишњи фонд часова: 93 (83 часа теорије и 10 часова вежби)

Циљ учења биологије је да ученик развије биолошку, општу научну и jeзичку писменост, способности, вештине и ставове корисне у свакодневном животу, да развије мотивацију за учење и интересовања за биологију као науку, уз примену концепта одрживог развоја, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

НАЗИВ ТЕМЕ

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- на моделу или схеми уме да препозна и објасни стадијуме бластуле и гаструле, и да на схеми временске

скале позиционира фазе органогенезе у смислу порекла органа од појединих делова ембриона.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Репродукција; типови размножавања животиња; (гамети; јед­нополни и двополни организми).

Гаметогенеза. Оплођење, браздање, бластулација, гаструлација.

Касне фазе развоја ембриона: неурулација, индукција, орга­ногенеза. Екстраембрионалне творевине амниота.

Послембрионално развиће: метаморфоза, регенерација, ста­рење.

Индивидуално развиће човека.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.3.2; би.2.3.2; би.3.3.2

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција зацеложивотно учење; комуникација;

дигитална компетенција; рад са подацима и информацијама;

решавање проблема; сарадња; одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу; естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ОСНОВИ МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- доведе у везу механизме преноса и експресије генетичке информације са физиолошким процесима и процесима у развићу сложеног вишећелијског организма

- критички   дискутује о постанку, јединственом пореклу и еволуцији живота на земљи кроз универзалност молекуларно – биолошких процеса

- повезује структуру   и функцију нуклеинских киселина са синтезом протеина и регулацијом активности гена изграђујући критичан однос према примени биотехнологија ( ГМО, клонирање, матичне ћелије….)

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Предмет и значај проучавања молекуларне биологије. Нукле­ инске киселине и протеини. Молекуларна основа гена и генома.

Репликација и мутабилност ДНК.

Транскрипција и обрада примарног транскрипта. Алтернативна обрада транскрипта.

Транслација. Генска експресија током развића. Поремећаји генске експресије у регулацији ћелијске репродукције и развој канцера. Утицај канцерогена.

Однос гена, протеина, као генских производа, и особина. Би­ охемијска основа развића и диференцијација организама.

Могућности интервенисања и мењања наследног материјала.

Рекомбинантна ДНК. Генетичко инжињерство.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.3.1.би.2.3.1.би.3.3.1.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција зацеложивотно учење;

комуникација;

дигитална компетенција;

рад са подацима и информацијама;

решавање проблема;

сарадња;

одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу;

естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ГЕНЕТИКА

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- повеже Менделове законе наслеђивања са карактеристикама мејотичке поделе хромозома, посебно на примерима генетике човека

- разликује генетичку и фенотипску варијабилност

- графички прикаже и анализира одабране примере фенотипске варијабилности

- прикупи, прикаже и тумачи податке добијене истраживањем

- изнесе и вреднује документе на основу доказа

- критички процени сопствени рад и рад сарадника у групи

Користи генетичке термине у дискусији о наслеђиовању ( ген , алел, хромозом, геном, генотип, фенотип) и решава задатке из генетике

- познаје начине генетичке детерминације најчешћих   наследних болести човека, примењујући то знање у сврхе превенције и изградње толерантних ставова према оболелима

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Историјски преглед теорија наслеђивања особина. Основна правила наслеђивања (Менделови експерименти).

Типови наслеђивања особина: доминантно­рецесивно, интер­ медијарно, кодоминантно наслеђивање, комплементарност, епи­ стаза, адитивност, полно наслеђивање.

Извори генетичке варијабилности: комбиновање гена и хро­ мозома, рекомбинација гена. Мутације: генске мутације (постанак, учесталост и последице), промене у структури хромозома (дупли­ кације, делеције, транслокације, инверзије), промене у броју хро­мозома.

Утицај средине на изазивање наследних промена (физички, хемијски и биолошки мутагени).

Генетичка детерминација полности.

Наслеђивање особина код људи. Наследне болести. Генетичка структура популација (Харди-­Вајнбергов принцип). Укрштање у сродству (степен и коефицијент сродства).

Генетичка основа наследних болести. Кариотип. Пренатална дијагностика (амниоцентеза, хорионске чупице) и генетичка саве­товалишта. Третман наследних болести

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад, пројектна настава

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.3.3.

би.2.3.3.

би.3.3.3.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција за целоживотно учење;

комуникација;

дигитална компетенција;

рад са подацима и информацијама;

решавање проблема;

сарадња;

одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу;

естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ОСНОВИ ЕВОЛУЦИОНЕ БИОЛОГИЈЕ

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- доведе у везу промене   генетичке структуре популације са појединачним еволуционим факторима

- критички дискутује о постанку, јединственом пореклу и еволуцији живота на Земљи кроз универзалност молекуларно – биолошких процеса

- демонстрира на примерима, значај генетичке варијабилности у популацији за деловање еволуционих механизама и постанак врста

-конструише филогенетско стабло у оквиру реда Примата, групе хоминида, на основу разлика у грађи тела, величини лобање и начину живота;

-илуструје примерима утицај срединских, генетичких и културних чинилаца на еволуцију људи;

- користи информације добијене на основу генетичких података у анализи могућих праваца миграција људских популација

- дискутује о значају теорије еволуције за развој цивилизације друштва на основу постојећих доказа

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Теорије о настанку живота на Земљи. Ламаркова теорија ево­ луције. Дарвинова теорија еволуције. Савремена теорија еволуције.

Основни чиниоци еволуције: мутације, миграције, генетички дрифт, природна селекција.

Постанак врста и теорије специјације. Коеволуција. Вештачка селекција и примена у хортикултури и пољопри­

вреди.

Фосили. Развој живог света на геолошкој скали времена. Из­ умирање врста.

Основи антропологије. Опште карактеристике примата, по­ себне морфолошке карактеристике хоминида, филогенија људске врсте. Биолошка еволуција и адаптације човека на живот у вели­ким, сложеним заједницама (еволуција мозга и говора)

Социјална и културна еволуција човека.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.2.1.2; би.2.1.3.; би.3.1.2.; би.3.1.4.; би.3.2.2.; би.1.3.4.; би.2.3.4.; би.3.3.3.; би.3.3.4.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција зацеложивотно учење; комуникација;

дигитална компетенција; рад са подацима и информацијама;

решавање проблема; сарадња; одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу; естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

ЕКОЛОГИЈА, ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

ИСХОДИ

Ученик ће бити у стању да:

- повеже просторни и временски распоред кључних абиотичких еколошких фактора са распоредом биома на Земљи;

- изведе закључке о динамици популационих процеса на основу података о својствима популације и условима

средине;

- доведе у везу распрострањење, динамику и еволуцију популације са интерспецијским интеракцијама и дејством абиотичких чинилаца;

интерпретира популациону динамику у контексту еволуционих механизама;

- на примерима анализира компоненте и кључне процесе екосистема;

- идентификује кључне екосистемске услуге на примерима природних екоситема и вреднује њихов значај за људску

заједницу;

- образложи утицај климатских промена на губитак биодиверзитета;

- вреднује своје обрасце коришћења ресурса сходно свом еколошком отиску;

- анализира кључне облике антропогеног нарушавања биогеохемијских циклуса

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Основни еколошки појмови.

Еколошки фактори – биотички и абиотички. Животна форма. Еколошка ниша.

Основне карактеристике еколошких биосистема: популација, биоценоза, екосистем, биосфера.

Однос организма и животне средине. Међусобни односи организама у биоценози.

Односи исхране – произвођачи, потрошачи, разлагачи. Тро­ фички нивои.

Кружење материје и протицање енергије.

Промене у природи под утуцајем човека и концепт одрживог развоја.

Појам загађења, извори и врсте загађивања и нарушавања животне средине и могућности заштите. Биоиндикатори загађене средине. Мониторинг систем.

МЕТОДИ РАДА

монолошко-дијалошки, демонстративно-илустративни, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

индивидуалани, фронтални, рад у пару, групни рад

СТАНДАРДИ

би.1.4.1; би.2.4.1.; би.3.4.1.; би.1.4.2.; би.2.4.2.; би.3.4.2.; би.1.4.3.; би.2.4.3.; би.3.4.3.; би.1.4.4.; би.2.4.4.; би.3.4.4.

би.3.6.2.; би.3.6.3.; би.2.6.4.; би.3.6.4.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

компетенција за целоживотно учење; комуникација;

дигитална компетенција;рад са подацима и информацијама;

решавање проблема;сарадња;одговоран однос према околини;

одговоран однос према здрављу;естетичка компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

У достизању исхода ученик ће бити у стању да идентификује фазе развића човека на слици или моделу требало би се ослонити на ученичка знања о основним морфо-физиолошким променама током онтогеније животиња и међусобној условљености генетичких и

срединских чинилаца у процесу развића особина. Изузетно је важно да се процес развића предочи ученицима као каскада догађаја у којој се растући број ћелија вишећелијског организма диференцира, организује и специјализује за обављање само дела физиолошких

процеса неопходних за преживљавање/репродукцију сваке ћелије понаособ и тела као целине.

Требало би обрадити на информативном нивоу пренатално и постнатално развиће човека: сперматогенеза; овогенеза; оплођење; рани ступњеви ембриогенезе (браздање зигота, бластулација, имплантација, гаструлација); органогенеза, рађање; неонатални период.

Препорука је да ученици на моделу или схеми умеју да препознају и објасне стадијуме бластуле и гаструле, и да на схеми временске скале позиционирају фазе органогенезе у смислу порекла органа од појединих делова ембриона.

Посматрање и препознавање различитих фаза ембрионалног развића човека на микроскопским препаратима, постерима, моделима или микрографијама.

У оквиру наставне теме молекуларна биологија нагласак треба да буде на томе да ученици разумеју механизме репликације, транскрипције, транслације и регулације активности гена као основе за разумевање процеса развића и физиолошке регулације функционисања сложеног вишећелијског организма. У првом плану треба да буде концепт да се физиолошка хомеостаза у ћелијама сложених организама регулише на молекуларном нивоу, путем сукцесивног активирања и инхибиције транскрипције појединих гена, под утицајем различитих сигнала унутар ћелије, примљених од других ћелија или спољашње средине. Механизме репарације ДНК треба обрадити информативно, при чему треба више истаћи значај репарације, нарочито код сложених организама, који имају дуже време генерације и мању стопу променљивости. Уоквиру теме генетика, акценат треба дати на коришћењу основних генетичких појмова, примени основних Менделових правила на конкретним примерима као и поређењу доминантно – рецесивног наслеђивања са осталим типовима неменделовских наслеђивања. Довољно је да ученици у оквиру теме препознају типове хромозомских аберација и да та знања примењују у сврхе превенције и изградње толерантног става према оболелима. За достизање исхода шематизује родословно стабло и тумачи породичне односе као и типове преношења наследних поремећаја.

У достизању исхода доведе у везу механизме преноса и експресије генетичке информације са физиолошким процесима и процесима у развићу сложеног вишећелијског организма се треба ослонити на стечена знања о структури, преносу и експресији наследне информације, укључујући и грађу и улоге протеина.

За достизање исхода ученик ће бити у стању да илуструје примерима утицај срединских, генетичких и културних чинилаца на еволуцију људи изузетно је важно да се процес настанка људске врсте прикаже као след догађаја који прво треба илустровати богатством фосилних налаза на местима на којима су бипедални преци људи живели. Почев од лобања Australopithecusafarensis(„Луси”), преко лобања робусних и грацилних аустралопитекуса и две фосилне врсте рода Хомо (H.habilisи H.erecus) до две подврсте H.sapiens

(H.sapiens sapiens и H.sapiensneandertalensis). Тако би јасно био показан процес убрзавања пораста величине лобање у линији која води од грацилних аустралопитекуса до H.sapiens. Ученике би требало упознати са налазима који показују да је преко 98% структуре ДНК код шимпанзи и људи исто. Било би добро да ученици дођу до закључка да се већина генских промена, укупног обима мањег од 2%, морала налазити у геномским доменима који

утичу на развиће промењених скелетних особина које подржавају усправни ход, те да изузетно мали број мутација објашњавају генетички аспект еволуције лобање и мозга (нпр. мутација која је утицала на регулацију броја ћелијских деоба током развића мозга).

Веома је важно повезати ефекат ове мутације и са развојним и са еволуционим срединским контекстом

У достизању исхода ученик ће бити у стању да повеже просторни и временски распоред кључних абиотичких еколошких фактора са распоредом биома на Земљи, требало би повезати стечена знања из географије, физике, хемије и биологије са учењем о геофизичким чиниоцима (Сунчево зрачење и његов градијент), енергетски баланс биосфере, распоред копна и мора, ветрови и морске струје, који су узрок распореда различитих животних услова, чиме утичу на просторни распоред биома на Земљи. Знања о електромагнетном зрачењу и термодинамици и о енергетским аспектима метаболизма, треба да омогуће ученицима да разумеју да део протока енергије иде и кроз

биосферу, покрећући животне процесе.

Еколошке факторе треба приказати по медијима животне средине (вода, копно, земљиште).

У циљу достизања исхода ученик ће бити у стању да: изведе закључке о динамици популационих процеса на основу података о својствима популације и условима средине, затим доведе у везу распрострањење, динамику и еволуцију популације са интерспецијским интеракцијама и дејством абиотичких чинилаца и интерпретира популациону динамику у контексту еволуционих механизама, потребно је да ученици истраже функционисање популације (рађање, умирање, имиграција, емиграција јединки), параметре популационе

динамике (стопе наталитета, морталитета, имиграције, емиграције), примене општу једначину промене бројности популације {промена бројности у времену = аритметичка разлика између интензитета процеса преживљавања и рађања и емиграције и имиграције}, квантитативно дефинишу морталитет и наталитет, упознају се са самообновом популације, временом генерације, стопом раста и биотичким потенцијалом популације. У достизању исхода ученик ће бити у стању да на примерима анализира компоненте и кључне процесе екосистема и идентификује кључне екосистемске услуге на примерима природних екоситема

Посебну пажњу би требало посветити феномену тзв. „великог убрзавања” (као појам за претрагу може се употребити енгл. „TheGreat

Acceleration”). При томе треба подстаћи ученике да уоче тренд све већег убрзавања утицаја људских активности на природне екосистеме и животну средину, који је нарочито уочљив од доба Великих открића, па потом индустријализације током 19. и 20. века.

На нивоу примене ученици треба, уз познавање садржаја у целини, да самостално излажу, да изводе критичке ставове и закључке, да разумеју суштину молекуларних процеса и законитости, да сагледавају и постављају проблем и да га уз помоћ наставника или самостално, практично решавају.

Вежбе треба самостално да изводе, да из резултата вежби изводе закључке тако да рад на часу буде основа за развијање интереса за истраживачки рад.

Есеје, презентације и истраживачке радове треба да ураде уз коришћење шире литературе и претраживањем интернета.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Објективни тестови са допуњавањем кратких одговара, задаци са означавањем, задаци са вишеструким избора и сапаривање појмова.Усмени одговори, активност на часу

Дискусија на часу, мапе појмова, лабараторијске вежбе, истраживачки радови, есеји, истраживачки пројекти, експерименти, дебате


Социологија

Четврти разред

Недељни фонд часова: 2                           Годишњи фонд часова: 66

Циљ учења предмета: Циљ учења Социологије је да кроз овладавање основним социолошким појмовима, теоријама, концептима и принципима, оспособи ученике да разумеју сложеност и разноврсност функционисања друштва на локалном и глобалном нивоу, факторе који делују у друштву и њихову међузависност, ради развијања знања, вештина и ставова неопходних за одговорно и успешно учешће у друштвеном животу, критичко и конструктивно промишљање о односу појединца, институција и друштва, о проблемима савременог глобалног и српског друштва, начинима на који они настају и како се могу решавати.

НАЗИВ ТЕМЕ

Шта је социологија?

 

ИСХОДИ

Ученик је у стању да:

-Објасни појам друштва и друштвених појава

-Користи правилно основне социолошке појмове

-Хронолошки повеже друштвене појаве и структуре

-Примењује основну методологију у једноставним социолошким истраживањима

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Различити облици сазнања о друштву

-Научни поглед на друштво

-Настанак и развој социологије

-Предмет социологије

-Различити приступи проучавање друштва

-Социолошке теорије

-Метод социологије

-Фазе социолошког истраживања

-Социологија и свакодневни живот

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални -Индивидуални-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Рад с подацима и информацијама

-Решавање проблема

-Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

Појединац, култура и друштво

 

ИСХОДИ

-Уважава индивидуалне, друштвене и културне различитости

-Објасни појам и значај обичајних и моралних норми

-Увиђа одлике различитик културних система и поткултура

-Разликује симболе и знакове

-Увиђа разлику између рода и пола

-Дефинише свој идентитет

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Билошки, психолошки и социјални чиниоци друштвености

-Идентитет

-Род, пол и сексуалност

-Појам и елементи културе

-Језик и симболи

-Норме и вредности

-Социјализација

-Обичаји, морал и право

-Супкултура/контракултура

-Врсте културе

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Дигитална компетенција

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

НАЗИВ ТЕМЕ

Систем и организација друштва

 

ИСХОДИ

-Дефинише појмове друштвене структуре и система и разликује њихове елементе

-Препознаје своју улогу и положај у друштву

-Јасно препознаје и раздваја организације и институције

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Појам друштвеног система

-Друштвена улога и положај

-Друштвене групе

-Формалне и неформалне организације

-Бирократске организације

-Друштвене институције

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

- Рад с подацима и информацијама

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

НАЗИВ ТЕМЕ

Друштвена структура

 

ИСХОДИ

-Препознаје врсте друштвеног раслојавања

-Процењује значај отворености друштва за друштвени развој

-Препознаје појам и врсте социјалне стратификације и на конкретним примерима узроке и последице друштвених неједнакости и сиромаштва

-Одређује свој положај и положај своје породице на друштвеној лествици

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Системи стратификације

-Класно-слојна структура

-Друштвена неједнакост

-Сиромаштво

-Друштвена покретљивост

-Покретљивост у Србији

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Рад с подацима и информацијама

- Дигитална компетенција

-Решавање проблема --Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

 

НАЗИВ ТЕМЕ

Друштвена промена и друштвени сукоби

 

ИСХОДИ

-Хронолошки повезује и увиђа узроке промене друштва кроз историју

-Повезује промене у конкретном друштву са теоријом зашто је до промене дошло

-Препознаје своју улогу у активном учешћу у друштвеним покретима

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Историјски типови друштва

-Узроци промена

-Теорије о променама

-Друштвени покрети

-Сукоби-извори и функције

-Тероризам

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Решавање проблема

- Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према околини

НАЗИВ ТЕМЕ

Глобализација и транзиција

 

ИСХОДИ

-Критички процењује различите аспекте глобализације

-Образложи добре и лоше стране експанзије информационих технологија

-Анализира стање у српском транзицијском друштву и препознаје предности и недостатке транзиције у својој локалној средини

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Димензије глобализације

-Дебате о глобализацији

-Теорије о глобализацији

-Глобално ризично друштво

-Глобално цивилно друштво и људска права

-Флуидно друштво

-Транзиција

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Дигитална компетенција

-Решавање проблема -Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према околини

-Естетичка компетенција

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

НАЗИВ ТЕМЕ

Становништво и еколошки проблеми

 

ИСХОДИ

-Упореди и анализира демографска кретања у савременом свету и Србији

-Идентификује феномен миграција и избеглиштво као сталан глобални процес

-Издвоји главне узроке еколошких проблема

-Заузима активан став у односу на локалне и глобалне еколошке проблеме и питања одрживог развоја

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Теорије о демографским променама

-Савремене миграције

-Избеглиштво

-Популациона политика

-Екологија и еколошка криза

-Одрживи развој

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Дигитална компетенција

-Решавање проблема -Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према здрављу

-Одговоран однос према околини

-Естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Град и насеља

 

ИСХОДИ

-Разликује типове насеља

-Идентификује узроке и последице процеса урбанизације

-Препознаје добре стране урбанизације

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Типови насеља

-Настанак и развој града

-Урбанизација и проблеми модерних градова

-Урбанизација у Србији

-Глобални градови

-Градови будућности

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Решавање проблема --Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према околини

-Естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Рад и економски аспекти друштва

 

ИСХОДИ

-Објасни појам рада и поделу рада као основног феномена људског постојања

-Препознаје улогу економских институција у савременим друштвима

-Израчунава опортунитетни трошак

-Препознаје врсте и функције новца

-Повезује политичке и економске системе

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Појам рада

-Подела рада

-Технологија и рад

-Промене у организацији производње

-Прекаријат

-Тржиште

-Новац

-Предузетништво

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Рад с подацима и информацијама

-Дигитална компетенција

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

НАЗИВ ТЕМЕ

Политика

 

ИСХОДИ

-Опише и интерпретира појмове политике, моћи, државе и издвоји главне типове политичких актера и поредака

-Промовише идеје владавине права и социјалне правде

-Залаже се за поштовање принципа уставности и законитости

-Критички анализира достигнућа мањкавости демократије и утврди важност владавине права и правне државе

-Повеже појам и функције идеологија са конкретним примерима, изводећи закључке о могућим последицама манипулације

-Тумачи сврху и деловање политичких партија, политичких покрета и организација цивилног друштва

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Шта је политика

-Моћ, власт, држава (облици владавине)

-Право и хијерархија правних аката

-Устав као јемство слободе

-Обележја правне државе и владавине права

-Култура људских права

-Демократија (сувереност, избори, непосредна и представничка демократија)

-Актери политичког живота (партије, интересне групе, политички покрети, јавно мњење)

-Политичка култура

-Идеологије- појам и врсте

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Решавање проблема -Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према околини

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

НАЗИВ ТЕМЕ

Медији и комуникација

 

ИСХОДИ

-Аргумрнтовано расправља о функцији и утицају мас-медија

-Препознаје механизме медијске манипулације

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Новине, радио и телевизија

-Интернет и друштвене мреже

-Теорије о медијима

-Медијска писменост

-Медијски империјализам

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Рад с подацима и информацијама

-Дигитална компетенција

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Естетичка компетенција

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

НАЗИВ ТЕМЕ

Нација и национализам

 

ИСХОДИ

-Разликује појмове етничка заједница, народ, нација, националне мањине

-Анализира врсте, узроке и последице национализма

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Етничка група, нација

-Нација као културна и политичка заједница

-Типови национализма

-Националне мањине

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Религија

ИСХОДИ

-Објасни појам религије као важног облика друштвене свести

-Наведе основне одлике секуларног друштва

-Разликује религије и препознаје основне елементе сваке

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Шта је религија

-Функције религије

-Монотеистичке религије

-Секуларизација

-Религијски фундаментализам

-Оживљавање религија

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење –

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Породица

ИСХОДИ

-Формулише социолошко одређење породице, њене историјске облике и функције

-Дискутује о будућности породице

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Брак, породица, домаћинство

-Функције породице

-Феминистичке теорије о породици

-Насиње у породици

-Криза брака и породице

-Љубав

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Решавање проблема –

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

НАЗИВ ТЕМЕ

Девијантност

ИСХОДИ

-Препознаје узроке и наведе облике девијантног понашања

-Аргументовано дискутује о узроцима и облицима ризичног понашања младих

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Девијантно понашање

-Теорије о девијантном понашању

-Криминал

-Малолетничка деликвенција

-Облици зависности

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Дигитална компетенција

-Решавање проблема -Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према здрављу

НАЗИВ ТЕМЕ

Млади у савременом друштву

 

ИСХОДИ

-Дискутује о положају и проблемима младих у Србији

-Увиђа јаз између себе и генерација пре и после

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Образовање

-Слободно време

-Друштвени активизам

-Комуникација

-Однос између генерација

МЕТОДИ РАДА

-Дијалошке методе -разговор, дискусија, дебата

-Рад на тексту и читање

-Демонстрација

-Илустрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

-Истраживачка метода

-Учење путем решавања проблема

-Пројектно учење

-Кооперативно учење

ОБЛИЦИ РАДА

-Фронтални

-Индивидуални

-Групни

СТАНДАРДИ

/

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

-Компетенција за целоживотно учење

-Комуникација

-Дигитална компетенција

-Решавање проблема –

-Сарадња

-Одговорно учешће у демократском друштву

-Одговоран однос према здрављу

-Одговоран однос према околини

-Естетичка компетенција

-Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

 

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Настава ће се одвијати у учионици уз употребу уџбеника из социологије али и додатне литературе и извора са интернета. Примењиваће се бројне технике активног и кооперативног учења, искуственог учења, учења открићем, упознавање са техникама истраживачког рада као и пројектног рада. Коришћењем интерактивних метода у презентовању одређених тематских области појмова ученике треба подстаћи да критички преиспитају властита искуства и интерпретирају их у социолошком кључу - на начин који доприноси бољем разумевању актуелних социјалних процеса унутар српског и ширег, глобалног друштвеног контекста.

 

Наставник може да користи и различите технике, као што су: рад у групама, текст метод, дискусија, метод „навале мисли” (brainstorming)... Било да је реч о расправи, есеју, плакату, презентацији, мини истраживању, дебати, социодрами, теренској настави, заједничкој посети неком догађају или установи, учење се усмерава на учениково самостално проучавање, истраживање, обраду и презентацију садржаја.

 

Ученике треба подстицати да проналазе информације, да их критички процењују, да постављају релевантна питања, да унапређују културу дијалога, да аргументовано заступају или оспоравају одређена становишта или сопствене ставове. Наставницима се препоручује да са ученицима што чешће дискутују о бројним темама уз употребу примера и података из конкретних социолошких истраживања. За ученика је посебно важно да разуме властити положај унутар социјалне структуре, постојеће социјалне неједнакости које утичу на степен његове личне слободе, као и да увиди значај друштвених промена на индивидуалном и општем плану.

Писање социолошког есеја препоручује се за вредновање свих исхода учења и поучавања Социологије. Реч је о проблемском и критичком есеју којим ученик, повезујући лична или групна искуства с друштвеним контекстом, примењује социолошка знања, развија аналитичке, истраживачке и комуникацијске вештине. Вредновањем есеја процењују се сви претходно наведени елементи: ученик показује усвојеност знања у делу есеја који се односи на изношење и објашњење тезе; издваја pro et contra доказе у односу на тезу, показује вештине анализе, те доноси закључак или предвиђа.

Ученицима треба омогућити и да у оквиру школе или локалне заједнице организују интерно социолошко истраживање о темама које су за ученика релевантне и актуелне, односно за коју су заинтересовани (нпр. ставови младих о образовном систему, млади и запошљавање, млади и слободно време, болести зависности, религија и млади…). Ученици ће на овај начин преузимати иницијативу и имати висок степен самосталности у савладавању програмских садржаја.

 

Како се у садржајима Социологије препознаје и њен високи васпитно-вредносни потенцијал, односно прилика да се код ученика поступно и континуирано развијају позитивне особине, прихватљиви обрасци понашања и ставови, као и друштвене вредности - демократичност, толерантност, солидарност, сарадња, интегритет, одговорност - посебну пажњу треба посветити појмовима попут вредности, норми, идентитета и социјализације. Они су важни јер представљају неопходан појмовни апарат за разумевање основних облика друштвеног живота и истовремено доприносе формирању аутономног вредносног система код ученика. Препоручује се наставницима да ове појмове проширују и користе у објашњењу друштвених појава, како би ученик увидео да је свет културе омеђен управо људским потребама, нормама и вредностима које посредују између човека и друштва и на посебан начин обликују како друштвене институције тако и човека као индивидуално и социјално биће.

Поред класичних облика поучавања које подразумевају традиционалне методе као што су предавање, употреба текстуалне и демонстрационе методе, нагласак треба да буде и на следећем:

 

● узети у обзир различита предзнања ученика;

● код ученика развијати различите стратегије учења;

● ново градиво треба контекстуализовати (навођењем примера или трагањем са ученицима за њиховим примерима и ситуацијама из живота), чиме ће се олакшати њихово учење и стварање система појмова и развијати критичко мишљење;

● учење треба осмишљавати (ученици треба да схвате његову сврху);

● код ученика би требало подстицати самосталност у трагању за новим информацијама, као и самоусмерено учење, где они лично преузимају иницијативу у одређивању потреба и извора учења и изван учионице (програмирана настава, проблемска настава, самостални истраживачки рад);

● неговати и вредновати добра, смислена питања која ученик поставља, чак и више од одговора који би се односили на просту репродукцију градива;

● неговати сарадничко, интерактивно учење уз употребу метода дискусије, вршњачког учења;

● препоручује се увођење ИКТ-а у учење и наставу употребом блога, форума, друштвених мрежа, коришћењем препоручених интернет ресурса, као и употребом различитих платформи за учење.

 

Овакав приступ обезбеђује бољу мотивисаност ученика да учествују у настави и ефикасније учење на часу. Предложене облике поучавања треба мењати и комбиновати да не би дошло до засићења. У коначном, циљ је да се ученик оспособи да на социолошки начин разуме и објасни кључне аспекте глобалног друштва и друштва Србије. Пожељно је остварити сарадњу са другим наставницима социологије, Српским социолошким друштвом, универзитетским катедрама за социологију, учествовати на семинарима стручног и дидактичког карактера.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

-усмено испитивање

-активност на часу

-домаћи задатак

-дебата

-писмена вежба

-пројекат

-мапе ума

-brainstorming

-семинарски рад и есеј

Вредновање ученичког постигнућа треба да укључи, поред степена усвојеног знања, сваку од поменутих активности ученика, јер је то добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Потребно је да континуирану евалуацију и самоевалуацију примењују како наставници, тако и ученици. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању циљева, задатака и исхода предмета, као и напредак других ученика у групи, увек уз одговарајућу аргументацију. Вредновање може бити: непрекидном контролом активности на часу; писмено - путем разних врста тестова (тестови са кратким одговорима, са алтернативним одговорима, са комбинованим тестовима, тестови са понуђеним одговорима, есеји итд.);усмено – одговарањем на часу, кроз домаће задатке или практичне радове. Вредновање треба да се врши систематски и буде: објективно, валидно, одговарајуће, формативно.

Настави оријентисаној на достизање исхода прате се и вреднују не само продукти учења већ и сам процес учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое циљева учења и начине оцењивања.

Оцењивање наученог (формативно): усмено испитивање, тестови, писмене вежбе, извештаји, есеји.

Оцењивање за учење (сумативно): посматрање, давање конструктивне повратне информације, контролне вежбе, дневници рада, самоевалуација, практичне вежбе.

Како међу исходима има и оних који се односе на комуникацију, сарадњу, аргументовање, што доприноси развоју међупредметних компетенција, важно је да се и тај аспект ученичких активности прати и вреднује. Из тог разлога, сваки час и свака активност су прилика да се ученику пружи повратна информација. На пример, добро постављено питање или аргументовање заслужује поткрепљење оценом, јер је свакако одраз ученичког знања, промишљања, радозналости. Ученике треба подстицати и оспособљавати да уз одговарајућу аргументацију сами процењују сопствени напредак у достизању исхода, као и напредак других ученика у одељењу. Тиме праћење и вредновање постају саставни део процеса учења.

 

 


Филозофија

Четврти разред

Недељни фонд часова:      2                                                         

Годишњи фонд часова          66

Циљ учења предмета: Циљ учења Филозофије је да развијањем способности за систематско, самостално, проблемски интонирано, рефлексивно, креативно и критичко мишљење ученицима омогући и олакша мисаоно и вредносно оријентисање у савременом свету, да их оснажи у формирању сопственог погледа на стварност и пружи им ослонац за промишљено и одговорно одлучивање и деловање.

НАЗИВ ТЕМЕ

ОДРЕЂЕЊЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

ИСХОДИ

-формулише филозофски релевантно питање и уочи филозофски проблем у неком тексту или феномену;

-објасни због чега није могуће дати јединствено одређење

тога шта је филозофија и чиме се она бави;

-одреди место филозофије међу облицима духовне културе: мит, религија, наука, уметност;

-пореди карактеристике, домене и могућности различитих извора и типова сазнања (чулног, разумског и умственог);

-у прихватању сазнања и уверења предност даје рационалним разлозима у односу на друге ауторитете

(откровење, традиција, мишљење већине);

- у комуникацији са другима презентује,усмено или писмено, и уз употребу одговарајућих ИКТ средстава, идеје и аргументе на јасан, информативан и кохерентан начин, не

намећући их другима;

- прикаже на примерима карактеристичне проблеме појединих филозофских дисциплина (метафизика, епистемологија, логика, етика, естетика, политичка

филозофија)

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Појам филозофије

Основни филозофски проблеми и дисциплине

Однос филозофије и мита, религије, уметности и науке

МЕТОДИ РАДА

-Вербалне,pад на тексту и читање

-Демонстрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

Групни

Тимски

СТАНДАРДИ

(стандарди који су заступљени у оквиру теме,)

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

решавање проблема, сарадња, комуникација, дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

АНТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

ИСХОДИ

-савлада основне почетке свега, суштину филозофије античког доба.

-спознафилозофију природе, почетке грчке мисли; распознаје Милетску и Елејску школу;

- научи значење речи: дијалектика, логос, апорије, апејрон;

-научи корене свих ствари сваког филозофа и упореди их;

-раздвоји битно од небитног и формира критички став.

-уочи разлику филозофије природе и филозофије антрополошког периода;

-схвати сазнајно – теоријску оријентацију;

научи појам софизма;

-научи да се човек враћа у центар збивања;

-научи да је основно питање „Шта је човек?“;

спозна разлику између идеализма и реализма; разуме појам филозофије као „вештине умирања“; разликује субјективну и објективну дијалектику;

-уочи везе и разлике учења три најмудрија античка филозофа;

-уочи разлику између Платонове и Аристотелове државе

(идеалног и реалног).

-схвати када је настао етички период и зашто;

-схвати зашто се људи окрећу Богу и у све

сумњају;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

-Питање прапочетка

-Проблем бића, мноштва и кретања

-Значај супротности за тумачење природе

-Проблем истине и привида (знање, мнење)

-Реторика и дијалектика

-Метафизичка одређења стварности

-Знање, добро, врлина

-Питање индивидуалне среће

МЕТОДИ РАДА

-Вербалне,pад на тексту и читање

-Демонстрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

Групни

Тимски

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

решавање проблема, сарадња, комуникација, дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

СРЕДЊОВЕКОВНА ФИЛОЗОФИЈА

ИСХОДИ

-усвоји шта је пре, вера или разум;

-научи кад настаје хришћанство;

-спозна лик и дело Исуса Христоса;

-научи разлику између Старог и Новог завета.

-научи на чему се заснива религија, а начему филозофија и

који је однос;

-научи која је разлика између гностика и апологета, који су

представници и суштину њиховог учења.

-научи шта су универзалије;

-научи основне правце, њихову суштину и представнике.

-спозна појам позне схоластике;

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Улога филозофије у формирању хришћанског учења

Однос вере и разума - континуитет и дисконтинуитет с

Античком филозофијом

Платоновска и аристотеловска традиција у филозофији средњег века (проблем универзалија, докази о постојању бога, схоластика, ренесанса)

МЕТОДИ РАДА

-Вербалне,pад на тексту и читање

-Демонстрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

Групни

Тимски

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

решавање проблема, сарадња, комуникација, дигитална компетенција

   

НАЗИВ ТЕМЕ

ФИЛОЗОФИЈА НОВОГ ДОБА

ИСХОДИ

-се упозна с ренесансним уметницима и почецима наука;

-схвати проблем тражења поузданог метода истраживања;

-се упозна с ликом и делом Ђ. Бруна, Н. Коперника, Г. Галилеја и других ренесансних мислилаца.

-схвати проблематику политике у средњем веку;

-схвати да циљ НЕ оправдава средство;

-се упозна с деловањем најзначајнија три ренесансна политичка мислиоца;

-упореди политику тадашњег времена и садашњице;

-схвати потребу која се јавила за утопијом.

-научи шта је емпизирам, где се јавио, на чему је заснован и узрок његовог настанка;

-научи основне представнике, њихова учења и значај за науку;

-схвати појам и разлике између идеја сензације и рефлексије;

-разуме идеју „tabulla rasa“;

-упореди Локове и Хјумове идеје;

-пронађе разлике и сличности учења најзначајнијих

представника емпизирма.

-научи шта је рационализам, где се јавио, на чему је заснован и узрок његовог настанка;

-научи основне представнике, њихова учења и значај за науку;

-уочи разлику између емпиризма и рационализма;

-схвати Декартов дуализам и Спинозину критику Декартовог дуализма;

-упореди Спинозину „Етику“ с античким етикама;

-схвати Лајбницову допуну Локове тезе;

-се упозна с појмом теодицеје (Лајбниц);

-научи четири основне релације добро – зло;

-уочи разлике у гносеолошким учењима од Платона до

рационализма.

-усвоји значај француског просветитељства за филозофију XVIII века;

-спозна учење енциклопедиста и основни циљ;

-уочи повезаности између Декартове и Локове филозофије и

Француског материјализма;

-схвате зашто француски материјализам критикује теологију и метафизику.

-објасни два проблема немачке филозофије;

-схвати инсистирање на тражењу одговора на основно питање, „Шта је човек?“;

-научи Кантове a priori форме;

-да разликује apriori и aposteriori сазнање;

-спозна Кантов трансцедентални идеализам;

-схвати основе и значај Кантове „Етике“ и „Естетике“;

-усвоји појам категоричког императива;

-схвати Фихтеово учење о слободи и одређење човека;

-објасни Фихтеов субјективни идеализам;

-разуме систем објективног идеализма;

-упореди Шелингову и Кантову „Естетику“;

-схвати дијалектику као теорију и методу;

-схвати одређивање праксе;

-схвати историју човека, појам слободе и револуције;

-уочи изворе и облике отуђења и путеве разотуђења;

-уочи утицај марксизма на свет XIX и XX века.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Схватање човека, природе и друштва у ренесансној и

нововековној филозофији

Нови концепт науке и знања – рођење модерне науке (научна метода)

Проблем супстанције

Питање поузданог извора сазнања(емпиризам рационализам)

Границе сазнања

Кантова критика сазнајних моћи

Начела разума у праву и политици (просвећеност, либерализам)

Ум и слобода (Кант)

Од трансценденталног ка апсолутном субјекту

Умна синтеза стварности (спекулативни идеализам, марксизам)

МЕТОДИ РАДА

-Вербалне,pад на тексту и читање

-Демонстрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

Групни

Тимски

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

решавање проблема, сарадња, комуникација, дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФИЈА

ИСХОДИ

-објасни појмове позитивизма и аналтичке филозофије кроз учења О. Конта, Расела, Попера.

-разуме појам ирационализма;

-уочи разлике реалног и иреалног;

-научи врсте ирационализма;

-научи шта је волунтаризам кроз Шопенхауерово и Ничеово учење;

-упореди Ничеовог човека и надчовека;

-објасни вољу за моћ;

-објасни појам декаденције;

-објасни интуиционизам.

-објасни прагматизам;

-научи представнике и њихова учења;

-објасни појам индетерминизма.

-усвоји појам феноменологије

-схвати проблем људске егзистенције кроз учења Кјеркегора, Јасперса, Хајдегера и Сартра;

-направи везу и уочи разлике у њиховим учењима.

-објасни херменеутичку методу;

-схвати учење В. Дилтаја;

-објасни херменеутички круг.

-објасни Бодријарову критику масмедија и хиперреализма

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Критика метафизике као заједничко полазиште различитих

праваца у савременој филозофији

Однос према наслеђу европске рационалности

Егзистенција као питање слободе избора и одговорности

Однос филозофије и науке: позитивизам, феноменологија,

критички рационализам

Језичка и логичка анализа као нови кључ филозофије:

херменеутика,

филозофија језика

Проблеми савремене политичке филозофије: демократија, тоталитаризам, контрола и моћ, друштвена правда

Примењена етика као филозофски приступ проблемима савременог света и свакодневног живота

Постмодернизам

МЕТОДИ РАДА

-Вербалне,pад на тексту и читање

-Демонстрација

-Радионица

-Практични радови

-Метода писања

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални

Индивидуални

Групни

Тимски

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

решавање проблема, сарадња, комуникација, дигитална компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Практиковањем различитих примена критичког мишљења

наставних планова и програма (читања, интерпретације, евалуације), које традиционално чине срж наставе Филозофије, унапређују се стратегије учења кроз способност уочавања битних идеја, анализирање сложених

концепата, њихово тумачење из разних углова, самостално

проналажење и синтетизовање информација у различитим

модалитетима обраде, интерпретације и приказа уз активно

коришћење ИКТ-а.

Реконструисањем културно-историјског контекста и развојне димензије у генерисању филозофских идеја, њиховим повезивањем са научним, религијским и уметничким тумачењима света, природе и човека, на једном сложенијем рефлексивном нивоу евалуирају се и интегришу знања и вештине стечене у различитим образовним областима.

Систематским развијањем предметне компетенције критичког мишљења и конструктивне комуникације, заједно са вештином да се уоче и избегну типичне грешке у мисаоним процесима, препозна евентуални конфликт сазнајне и вредносне равни у расуђивању, и изгради култура уважавања јачег разлога, толеранције и плурализма мишљења, даје се потпунија образовна основа за изградњу аргументативних стратегија као супстанцијалне когнитивне способности и рационалне основе за комуникацију и сарадњу.

Оспособљавањем ученика да разматрају природу и начин

успостављања друштвених, политичких, правних и вредносних норми и њихову важност за заједнички живот, да пореде и вреднују различита становишта о етичким, естетичким, политичким питањима, како са начелног аспекта претензије на универзално важење њихових принципа тако и у контексту актуелних расправа у савременом окружењу, јача се компетенција за одговорно учешће у демократском друштву, пружа ученику ослонац за артикулацију ставова и избор поступака у конкретним животним ситуацијама, као и оријентација у вредносним дилемама.

Подстицањем моралне рефлексије гради диспозиција за разборито и одговорно одлучивање властитим поступцима, усмерено ка сопственој и општој добробити.

Интердисциплинарне теме, такође, могу бити полазиште за

израду истраживачких или матурских радова (пројеката), уз укључивање предметних наставника као коментора (нпр. Грчка космологија и теорија великог праска; Зенонове апорије у светлу модерне математике; Филозофски корени нововековне природне науке; Трагање за најмањом јединицом стварности; Медитеран у античко/ренесансно доба; Култура полиса и грчка филозофија;

Откриће функција несвесног у Ничеовој Генеалогији морала; Пројекције времена у филозофији историје и сл.).

У настави Филозофије у четвртом разреду основни задатак је уравнотежавање проблемског и историјског приступа. Без тога би упознавање са различитим становиштима која су се развијала кроз историју филозофије служило само подизању нивоа опште културе или би се ограничило на фрагментарно анализирање појединих филозофских проблема без икаквог епохалног и концептуалног контекста. Проналажење праве сразмере између тематског и историјског приступа један је од начина да се филозофија ослободи приговора да је - губећи битку са носећом парадигмом научног знања - постала музејска активност, потпуно немоћна пред интелектуалним изазовима савременог света.

У наставни процес би стога требало укључити и обраду контроверзних тема које испоставља садашњи тренутак, као и актуализовати оне са фокусом на „вечнаˮ етичко-политичка питања. Ово би омогућило ученицима да кроз личну запитаност и тражење адекватних одговора боље размеју и искусе природу филозофске активности и домете теорија које изучавају. При томе треба водити рачуна да кључни концепти из садржаја програма задрже улогу оријентира и да фокус наставе буде на остваривању пројектованих исхода. Овом циљу највише погодује дискусиона (када је могуће и дебатна) форма часа, кроз коју се уједно практикује конструктивна комуникација, култура критичког мишљења и вредносна рефлексија, а то у крајњем исходу доприноси развоју филозофски обликоване мисли.

Конструктивна комуникација као способност аргументованог и толерантног учествовања у расправи, разликовање вредносних од чињеничких судова, критичко коришћење информација, препознавање структуре аргументације, њене валидности, уверљивости и поузданости - све то заједно чини сет знања, умећа и вештина које је могуће подвести под појам критичког мишљења.

Увођење у филозофску културу мишљења (расуђивање, испитивање, проблематизовање, вредновање, одлучивање, идеирање, комуникација...) могуће је једино ако се у процесу учења покрене и развије сȃм филозофски начин мишљења, бар што се његових главних полазишта тиче. У ту сврху могуће је користити различите приступе, утемељене у основним филозофским методама:

- дијалошки приступ (погодан за структурисану дискусију чији је циљ проблематизовање или актуализација неког питања) представља изворно филозофски начин испитивања одређеног проблема без осигураних претпоставки и вишег ауторитета.

Отворен је за различите перспективе и остварује се заједничким напорима учесника кроз сучељавање, доказивање, узајамно кориговање тврдњи и ставова. Важно је да дискусији претходи ваљана теоријска припрема и да буде структурисана тако да код учесника подједнако развија вештину постављања и умеће откривања одговора. Дијалошку методу могуће је применити на готово свим садржајима које нуди програмски оквир, а нарочито је подесна за разматрање проблема из корпуса традиционалне и примењене етике и политичке филозофије (питање идеалног друштвеног поретка, проблем индивидуалне среће, начела разума у праву и политици, проблеми које испоставља биоетика, итд.). Посебан значај дијалошког приступа препознаје се и у томе

што он за ученике може представљати егземпларну употребу ума (што је драгоцено будући да појам ума спада у оне филозофске појмове које је у настави ex cathedra врло тешко објаснити);

- аналитички приступ (применљив у раду на изворном

филозофском тексту или за решавање проблема) претежно је логички интониран: издваја проблем, разлаже аргументе, обезбеђује стратегије доказивања и побијања. Због тога је погодан за увођење кроз предметне садржаје наставе за трећи разред, док своју пуну снагу манифестује када постане оруђе за разумевање сложенијих филозофских проблема (проблем супстанције, питање односа душе и тела, космолошки и онтолошки доказ о постојању бога, скептички аргументи...). Анализа изворног филозофског текста може да буде у функцији увођења у проблеме који су парадигматични за аутора одабраног штива (и у том случају промишљање ових проблема биће смештено у одговарајући историјски контекст); независно од историјског контекста изворни текст може да послужи за препознавање методе, (ре)конструкцију аргумента, процењивање доследности у аргументацији, проналажење противаргумената кроз упоредну анализу различитих текстова. Аналитички приступ има универзалну примену у процесу наставе и учења и стога наставнику оставља пуну слободу у одабиру садржаја на којима ће га применити. Осим унапређивања читалачке писмености, овај приступ оспособљава ученика да изводи практичне импликације

неке вредносне позиције и процењује њену релевантност; -

-херменеутички приступ (потребан у тумачењу текста, у писаном приказу, у самосталним истраживачким задацима) неопходан је како би се проблеми, расправе и становишта у филозофији (али и у науци, уметности, религији) разумели у изворном контексту, структурисали у поретку смисаоне генезе, потом и процењивали инхерентним критеријумима, али и у односу на њихов епохални и савремен значај. Овај приступ је неопходна допуна строгости аналитичке методе, јер по принципу „стапања хоризонатаˮ развија имагинативно мишљење и способност мисаоног експериментисања и негује интегративну функцију филозофије. Примена ове методе омогућава да се у пракси демонстрира посредничка улога коју филозофија има између строгости научног мишљења и слободе уметничке имагинације. У том смислу ова је метода подесна за повезивање филозофије са науком, књижевношћу или историјом уметности (нпр. перцепција света и људског тела у различитим историјским периодима: равнотежа четири елемента или четири телесне течности у антици, свет и тело као механички систем у новом веку /метафора часовничара/, систем хемијских интеракција у деветнаестом или репликације гена у двадесетом веку; алегорије, метафоре и типични симболи као средства за изражавање неизразивог; тумачење појма савести и бесконачног моралног усавршавања из Кантове етике преко аналогије са индивидуационим развојем личности Понтија Пилата у роману Мајстор и Маргарита; слобода избора и одговорност /Кјеркегор, Ниче/ може се повезати са идејом негативне слободе /убиство и самоубиство/ и позитивне слободе /уметничко стваралаштво/ коју развија Достојевски у својим романима; разумевање појма перспективизма у његовој разлици према релативизму, а у вези са односом савремене филозофије према наслеђу европске рационалности, промишљање односа језика ;и мишљења у кључу де(кон)струкције);

 - феноменолошки приступ (погодан за проблематизацију епистемолошких тема, вредносних дилема, појава из свакодневице) доводи мишљење ученика у изворно филозофско искуство запитаности, чуђења, одсуства осигураних значења и личне потраге за смислом (јер се

подразумеване, а нерефлектоване вредности и уверења „стављају у заградеˮ да би се испитале снагом и ауторитетом властитог мишљења). На овај начин може се разматрати проблем односа истине и привида (суштине и појаве), питање порекла сазнања, проблем субјекта, појам трансценденталности и интенционалности сазнања, затим практично показати разлика између феноменолошког и емпиријског приступа проблему сазнања, упутити на примену ове методе у анализи уметничког дела.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

У настави усмереној на исходе комбинује се више врста оцењивања: дијагностичко, формативно и сумативно оцењивање.

Ово прво има за циљ да наставник, провером претходно стеченог знања и вештина ученика, идентификује њихове могућности и слабе стране, али и ефекте сопствене наставе и да на основу тога планира садржаје и стратегије даљег рада. Формативно оцењивање је саставни део наставног процеса и обавља се чешће током процеса подучавања и учења, нпр. на крају неке активности учења, како би наставник уочио тешкоће и потребе ученика и томе прилагодио даљи рад. Поред тога, оно има развојну функцију, јер његов саставни део је давање конструктивне повратне информације ученицима, на основу којих тачно разумеју шта треба да науче, шта се од њих очекује и како могу да унапреде своје учење. У том смислу, формативно оцењивање развија код ученика вештине и стратегије којима се ,,учи како треба учити’’ (метакогнигивне стратегије). Сумативним оцењивањем, након одређеног периода учења, вреднују се резултати учења тј. у којој мери је ученик остварио очекиване исходе.

Провера постигнућа ученика може се реализовати различитим усменим и писменим поступцима, на пример, кроз писане радове, есеје, тестове различитог типа, усмено излагање, дијалог, дебату, пројектни рад, вођење портфолија (који осим евиденције о ученичком раду, дескрипција, коментара итд. садржи и самооцењивање и вршњачко оцењивање). Оцењивати се може и спремност ученика на сарадњу и интелектуалну размену у дискусији са другима, кућна припрема за најављену тему часа (нпр. упознавање са текстуалним материјалом, обрада понуђених асимилационих табела, састављање листе кључних појмова и сл.), властито усавршавање кроз додатно читање препоручене

литературе, лично истраживање и селекцију материјала за учење, самостална или тимска припрема и презентовање пројектних задатака. Континуирано оцењивање се одвија непрекидно како би ученику и наставнику омогућило стални увид у јаке и слабе стране учења, и на основу тога прилагођавање, индивидуализацију и диференцијацију наставе, као и ефикасније планирање и коришћење допунског и додатног рада. Пошто укључује и самопроцену ученика и наставника, значајно унапређује етос школе кроз њихов дијалог, сарадњу и узајамно уважавање. Активно упућивање и укључивање ученика у процес (само)оцењивања и, на крају, у вршњачко оцењивање, уједно је средство развоја низа међупредметних компетенција као што су компетенција за целоживотно учење, комуникација, сарадња.

 

Примена рачунара

Трећи разред


Програмирање

Трећи разред

Циљ учења Програмирања је развој алгоритамског приступа решавању проблема код ученика, овладавање техникама програмирања и стицања знања о савременим програмским језицима

НАЗИВ ТЕМЕ

Графови и алгоритми за рад са графовима

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Појам и репрезентација графова.

– Обилазак графа (у дубину и у ширину).

– Тополошко сортирање.

– Најкраћи путеви у графу (Дајкстрин и Флојд-Варшалов алгоритам).

– Минимално разапињуће дрво.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, групни,

Рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

Вербална,Демонстративна

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавање проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Алгоритми текста

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Проналажење подниске (грубом силом, Кнут-Морис-Пратовим или Бојер-Муровим алгоритмом).

– Регуларни изрази и примена.

– Контекстно-слободне граматике и примена. Рекурзивни спуст.

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, групни,

Рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

Вербална,Демонстративна

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Геометријски алгоритми

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Површина конвексног и простог многоугла.

– Провера припадности тачке конвексном многоуглу.

– Конвексни омотач скупа тачака

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, групни,

Рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

Вербална,Демонстративна

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Алгоритми теорије бројева

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Проширен Еуклидов алгоритам и примене.

– Тестови прималности.

– Растављање броја на просте чиниоце и примене

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, групни,

Рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

Вербална,Демонстративна

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Алгоритми над битовима

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Алгоритми над битовима

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, групни,

Рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

Вербална,Демонстративна

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Преглед одабраних структура података и алгоритама

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Преглед одабраних структура података и алгоритама

МЕТОДИ РАДА

Фронтални, групни,

Рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

ОБЛИЦИ РАДА

Вербална,Демонстративна

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Настава се изводи кроз 3 часа вежби са половином одељења у рачунарском кабинету, у групама не већим од 10 ученика.

На почетку наставе урадити проверу нивоа знања и вештина ученика, која треба да послужи као оријентир за организацију и евентуалну индивидуализацију наставе.

Настава овог предмета остварује се кроз излагање садржаја тема уз одговарајућу демонстрацију, коришћење других начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја тема (домаћи задаци, коришћење интернета, читање популарне литературе....), системско праћење рада сваког појединачног ученика.Ученици на часовима вежби самостално раде задатке на рачунару ,примењујући наматематичке алгоритме у програмирању..При реализацији програма дати предност пројектној, проблемској и активно оријентисаној настави, кооперативном учењу, изградњи знања и развоју критичког мишљења.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Провера остварености образовних циљева остварује се кроз праћење активности ученика на часу и напредовања у току школске године и то то кроз:

- иницијални тест

-практичан рад на рачунару

- дијалог са ученицима

- дискусија на часу

- усмено одговарање

- активност на часу

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- тест

- израда презентација

-домаћи задаци

- израда пројектних задатака

- самопроцена ученика


Објектно оријентисано програмирање

Трећи разред

НАЗИВ ТЕМЕ

Настанак и карактеристике објектно оријентисаног програмирања

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Историјски развој објектно оријентисане парадигме.

– Преглед познатих објектно оријентисаних програмских језика.

– Основне катактеристике објектно оријентисане парадигме.

– Моделовање као основа за решавање проблема.

– Домен реалног проблема.

– Релевантне особине.

– Модел

МЕТОДИ РАДА

Вербална, Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Основни појмови објектно оријентисаног програмирања

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Класа и објекат.

– Однос између класе и објекта.

– Инстанцирање класе.

– Чланови класе.

– Заједнички чланови класе (static)

– улога поља и метода

– декларација поља и методе

– права приступа

– приступ пољу и позив методе

– конструкција и деструкција објекта

– улога и врсте конструктора

– позив конструктора

– начини деструкције објеката (деструктор или Garbage Collector)

– примери конструкције и деструкције објеката у различитим објектно оријентисаним програмским језицима.

МЕТОДИ РАДА

Вербална, Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Везе између класа и полиморфизам

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Подела веза између класа.

– Асоцијација.

– Агрегација.

– Композиција.

– Наслеђивање.

– Поља и методе изведене класе.

– Хијерархија класа.

– Улога и врсте полиморфизама.

– Статички и динамички полиморфизам.

– Ad hoc полиморфизам.

– Параметарски полиморфизам.

– Подтип.

– Виртуалне методе.

– Апстрактне методе..

– Улога апстрактних класа и интерфејса.

МЕТОДИ РАДА

Вербална, Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Израда пројектног задатка

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Појам и улога генеричких класа.

– Примери примене генеричких класа у различитим објектно оријентисаним програмским језицима.

– Значај обраде изузетака.

– Механизам креирања изузетка.

– Механизам обраде изузетка.

– Примена готових класа.

– Рад са структурама података.

– Рад са датотекама.

– Израда сложеног пројектног задатка

МЕТОДИ РАДА

Вербална, Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, рад у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција,

рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње

проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Настава се изводи кроз 1 час теорије недељно са целим одељењем и 3 часа вежби са половином одељења у рачунарском кабинету, у групама не већим од 10 ученика.

На почетку наставе урадити проверу нивоа знања и вештина ученика, која треба да послужи као оријентир за организацију и евентуалну индивидуализацију наставе.

Настава овог предмета остварује се кроз излагање садржаја тема уз одговарајућу демонстрацију, коришћење других начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја тема (домаћи задаци, коришћење интернета, читање популарне литературе....), системско праћење рада сваког појединачног ученика.Ученици на часовима вежби самостално раде задатке на рачунару и примењују стечено знање са теоријског часа.При реализацији програма дати предност пројектној, проблемској и активно оријентисаној настави, кооперативном учењу, изградњи знања и развоју критичког мишљења.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Провера остварености образовних циљева остварује се кроз праћење активности ученика на часу и напредовања у току школске године   и то то кроз:

- иницијални тест

-практичан рад на рачунару

- дијалог са ученицима

- дискусија на часу

- усмено одговарање

- активност на часу

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- тест

- израда презентација

-домаћи задаци

- израда пројектних задатака

- самопроцена ученика


Базе података

Трећи разред

НАЗИВ ТЕМЕ

ПРОЈЕКТОВАЊЕ БАЗА ПОДАТАКА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Подаци и потреба за базама података. Релациона база података;

– Логички модел као пројекат за креирање базе података;

– Ентитети (објекти), атрибути, везе;

– Моделовање специфичних ситуација;

– Нормализација модела.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, раду у пару, индивидуални, истраживачки рад

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

РЕЛАЦИОНЕ БАЗЕ ПОДАТАКА

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Припрема за израду релационе базе података на основу логичког модела;

– Табела. Примарни кључ, страни кључ и друга ограничења.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, раду у пару, индивидуални, истраживачки рад

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

УПИТНИ ЈЕЗИК SQL

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

– Упитни језик SQL за рад са релационом базом података;

– Упит SELECT са многобројним могућностима;

– Команде језика SQL за креирање табела и погледа;

– Команде језика SQL за обраду података (INSERT, UPDATE, DELETE);

– Трансакције;

– Администрација базе и вишекориснички рад.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, раду у пару, индивидуални, истраживачки рад

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Настава се изводи кроз 1 час теорије недељно са целим одељењем и 2 часа вежби са половином одељења у рачунарском кабинету, у групама не већим од 10 ученика.

На почетку наставе урадити проверу нивоа знања и вештина ученика, која треба да послужи као оријентир за организацију и евентуалну индивидуализацију наставе.

При реализацији програма дати предност пројектној, проблемској и активно оријентисаној настави, кооперативном учењу, изградњи знања и развоју критичког мишљења. Уколико услови дозвољавају дати ученицима подршку хибридним моделом наставе (комбинацијом традиционалне наставе и електронски подржаног учења), поготово у случајевима када је због разлика

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- иницијални тест

- дијалог са ученицима

- дискусија на часу

- усмено одговарање

- активност на часу

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- тест

- писмени задатак

- израда презентација

- домаћи задаци

- израда семинарских радова

- самопроцена ученика


Програмске парадигме

Четврти разред

Недељни фонд часова: 3 (вежбе)

Годишњи фонд часова: 99

НАЗИВ ТЕМЕ

Увод

ИСХОДИ

/

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Упознавање ученика са наставним планом и програмом

Основне особине декларативног програмирања

Разлика између релационих и функционалних програмских језика

Описивање проблема у декларативном програмском језику

МЕТОДИ РАДА

Монолошка, дијалошка, демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, раду у пару, индивидуални

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење

Комуникација

Дигитална компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

Исказна логика

ИСХОДИ

/

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Исказна логика

КНФ и ДНФ

ДПЛЛ алгоритам

МЕТОДИ РАДА

Монолошка, дијалошка, демонстративна, практичан рад

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални , индивидуални

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење

Комуникација

Дигитална компетенција

Решавање проблема

НАЗИВ ТЕМЕ

Предикатска логика

ИСХОДИ

/

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Предикатске формуле

Сколемизација.

Супституција.

Унификација.

Метод резолуције.

МЕТОДИ РАДА

Монолошка, дијалошка, демонстративна, практичан рад

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални , индивидуални

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење

Комуникација

Дигитална компетенција

Решавање проблема

НАЗИВ ТЕМЕ

Логичко програмирање

ИСХОДИ

/

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Синтакса изабраног програмског језика

Аритметичка израчунавања

Линијска структура

Гранање

Циклуси

Различите врсте програмских клаузула

Стабло израчунавања одговора

Структура листе

Припадност листи

Спајање елемената листе

Брисање из листе

Комбинаторика

Пермутације, варијације, комбинације

Правила за решавање логичких проблема

Ајнштајнов проблем кућа

Експертски системи

МЕТОДИ РАДА

Монолошка, дијалошка, демонстративна, практичан рад

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални , индивидуални

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење

Комуникација

Рад с подацима и информацијама

Дигитална компетенција

Решавање проблема

Сарадња

НАЗИВ ТЕМЕ

Функционално програмирање

ИСХОДИ

/

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Увод у функционално програмирање.

Типови података и оператори у Хаскелу.

Гранање у Хаскелу.

Функције у Хаскелу.

Листе, н-торке и стрингови

Типови и класе типова

Улаз/излаз

Функтори и монаде

МЕТОДИ РАДА

Монолошка, дијалошка, демонстративна, практичан рад

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални , индивидуални

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење

Комуникација

Рад с подацима и информацијама

Дигитална компетенција

Решавање проблема

Сарадња

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Настава се изводи кроз 3 часа вежби са половином одељења у рачунарском кабинету, у групама не већим од 10 ученика.

Настава овог предмета остварује се кроз излагање садржаја тема уз одговарајућу демонстрацију, коришћење других начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја тема (домаћи задаци, коришћење интернета, читање популарне литературе....), системско праћење рада сваког појединачног ученика.При реализацији програма дати предност пројектној, проблемској и активно оријентисаној настави, кооперативном учењу, изградњи знања и развоју критичког мишљења..

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

Провера остварености образовних циљева остварује се кроз праћење активности ученика на часу и напредовања у току школске године   и то то кроз:

- дијалог са ученицима

- дискусија на часу

- усмено одговарање

- активност на часу

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- тест

- израда презентација

-домаћи задаци

- израда семинарских радова

- самопроцена ученика


Веб Програмирање

Четврти разред

НАЗИВ ТЕМЕ

РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Појам рачунарске мреже.

Компоненте рачунарских мрежа.

Врсте мрежа.

Топологија мрежа.

Слојевитост мрежа.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни,

раду у пару,

индивидуални, истраживачки рад

СТАНДАРДИ

 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација

НАЗИВ ТЕМЕ

ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ И ПРОТОКОЛИ

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Историјат интернета.

Интернет сервиси.

Интернет протоколи.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, раду у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација

НАЗИВ ТЕМЕ

ОПИСНИ ЈЕЗИК HTML

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Основе језика HTML.

Структура HTML стране.

Заглавље веб­стране и мета подаци.

Целине у HTML документу.

Пасуси, листе иадресе.

Опис текста.

Везе.

Табеле.

Уметнути садржај.

Глобалниатрибути.

Генерички блокелементи.

Формулари.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни,раду у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

СТИЛСКИ ЛИСТОВИ – ЈЕЗИК CSS

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Увод у CSS.

Укључивање стилских листова у HTML документе.

Селектори.

Најчешће коришћена својства и њихове вредности.

Пример стилизовања веб­стране.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни,

раду у пару,

индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

СКРИПТ ЈЕЗИК JAVASCRIPT ЗА КЛИЈЕНТСКО ПРОГРАМИРАЊЕ

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Потреба и стандардизација.

Уметање скрипта у веб ­стране.

Основе језика JavaScript

наредбе

променљиве, елементарни типови иоператори

контролне структуре

JavaScript објекти.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,

Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни,

раду у пару,

индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЗИВ ТЕМЕ

СЕРВЕРСКО ПРОГРАМИРАЊЕ

ИСХОДИ

 

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

Представити један од два најчешће коришћена серверска окружења:

PHP,MySQL

Увод уPHP.

Програмирање саPHP.

Креирање динамичких веб­ сајтова.

Увод  у MySQL.

Пројектовање базе података.

PHP и MySQL.

Развијање веб апликација.

Управљање сесијама у PHP.

Објектно оријентисани PHP.

Примери:

формулар зарегистрацију;

веб форум;

итернетпродавница.

ASP. NET, Visual studio, C#

Окружење VisualStudio.

Преглед програмског језикаC#.

Увод у базеподатака.

Приказивање базаподатака.

Приступање бази података помоћукôда.

Креирање ASP. NETвеб­сајта.

МЕТОДИ РАДА

Вербална,Демонстративна

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, групни, раду у пару, индивидуални, истраживачки рад

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Компетенција за целоживотно учење, дигитална компетенција, рад са подацима и инфромацијама, комуникација, решавње проблема, сарадња, естетичка компетенција

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Настава се изводи кроз 2 часа вежби са половином одељења у рачунарском кабинету, у групама не већим од 10 ученика.

На почетку наставе урадити проверу нивоа знања и вештина ученика, која треба да послужи као оријентир за организацију и евентуалну индивидуализацију наставе.

При реализацији програма дати предност пројектној, проблемској и активно оријентисаној настави, кооперативном учењу, изградњи знања и развоју критичког мишљења. Уколико услови дозвољавају дати ученицима подршку хибридним моделом наставе (комбинацијом традиционалне наставе и електронски подржаног учења), поготово у случајевима када је због разлика у предзнању потребна већа индивидуализација наставе.

НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА

- иницијални тест

- дијалог са ученицима

- дискусија на часу

- усмено одговарање

- активност на часу

- формативно оцењивање и свакодневно бележење активност у педагошку документацију

- тест

- израда презентација

- домаћи задаци

- израда семинарских радова

- самопроцена ученика


Претрага