Анализа начина рада и успеха ученика на крају првог тромесечја школске 2020/21. године
После одељењских већа на крају првог тромесечја, која су била 9, 10, 16. и 17. новембра, тј. од 50. до 53. наставног дана од 100 колико траје прво полугодиште, пре него што донесемо одлуку да ли ће у наредном периоду бити одржано Наставничко веће или Педагошки колегијум, треба да направимо анализу досадашњег начина рада и успеха ученика, који ћемо упоређивати са успехом на првом тромесечију школске 2019/20. године.
Најпре, мислим да је овакав начина рада у односу на наставу на даљину, много бољи за све, али да стално треба имати на уму да је то још увек далеко од нормалне образовно-васпитне ситуације. Посебно у претходних 10 дана када су се јавили први случајеви инфекције COVID19 код запослених и ученика и о том стању ја сам вас извештавао у обавештењима од 13. и 18. новембра ове године.
У овом периоду ситуација се мењала готово из сата у сат, а претходна 2-3 дана је мало успорило, али закључно са 22. новембром имамо 3 наставника COVID+ (и 1 наставника који ради код нас само online и пријављен је у другој школи као COVID+) и имамо 1 професора у самоизолацији. Што се тиче ученика, 14 ученика је COVID+, а њих 48 је у самоизолацији (што је укупно 5,6% ученика COVID+ или у самоизолацији). Такође, од 23. новембра, у складу са Препорукама од 10. новембра, донеo сам одлуку да група из одељења III1 која је претходне седмице била online и наредне седмице остаје online због тога што је у тој групи пет ученика COVID+, а група која је претходне седмице била у школи, наставиће да похађа наставу у школи и наредне седмице. Шта ће бити даље, с том групом, донећемо одлуку после извештаја одељенског старешине у петак 27. новембра, с којом ће бити упознати ученици, њихови родитељи и одељенско веће одељења III1. С тим у вези, без обзира каква је оцењеност ученика најстрожије је забрањено да болесни ученици од било које болести, COVID+ или они који су у самоизолацији буду позивани у школу или да сами долазе да одговарају или раде писмене провере знања.
Сада је на првом месту здравље и безбедност свих ученика и запослених, а проблем оцењивања биће решаван до краја школске године, а не до краја полугодишта. Јасно је да и даље важи принцип покривености градива и на крају крајева није ништа страшно ако неки ученици буду неоцењени на крају првог полугодишта. Иначе, по анализи са тромесечија недостаје 2588 оцена, да би сви ученици имали бар по 1 оцену и то је 2,29 оцена по ученику. Односно сваки ученик, у просеку нема оцену из 2 предмета, што може бити због наших или њихових оправданих околности у претходном периоду, али мислим да то није ништа што не може бити надокнађено у наредном периоду. Иначе, међу ових 2588 оцена и 652 оцене из новоуведених изборних предмезта у I, II и III разреду за које је било препоручено да сада и не морају имати оцене, тако да је реално 1936 оцене недостају, односно 1,74 по ученику.
Такође, генерално од 1113 ученика позитивни успех имају њих 643, тј. 57,7%, а 471 има недовољне оцене тј. 42,3%. Прошле године у ово време је 67% ученика било без недовољних оцена, а 33% са недовољним оценама. Укупан број недовољних оцена је 972 или 0,87% по ученику, а прошле године је било 696 или 0,62% по ученику.
Сада је повећање за 276 недовољних оцена. Посебно забрињава да са 3 или више недовољних оцена имамо 126 ученика. На пример са 4 и више, у I разреду је 20, у другом 24, у трећем 4, а у четвртом 13 ученика. То указује на озбиљне проблеме у учењу и ту сви професори и одељенске старешине морају уложити додатни напор да се пронађу узроци нерада и лошег успеха ученика. Желим посебно да укажем на једну чињеницу које сви морамо бити свесни. Раније смо уочили да због увођења нових изборних предмета у I, II и III разреду и новоуведених подела на групе, ученици имају мање часова појединих предмета и то је велика аномалија тзв. „реформе гимназија“ о којој смо говорили прошле године заједно са родитељима ученика. Садашњи начин рада је много бољи од наставе на даљину, али он има у себи један велики недостатак.
Наиме, за 50 наставних дана, тј. 10 седмица код фонда од 2 часа седмично наставник има 20 часова по 30 минута, али то је, у ствари, 13,3 часа по 45 минута за наставника, а за ученика, који је у школи сваке друге седмице то је само 6,66 часова по 45 минута на којима је он присуствовао. У том смислу, можда и ово показује да је за ученике непосредан рад у школи нешто што је незаменљиво и колики је значај подучавања који се остварује у непосредном контакту. Због свега тога, апелујем на све професоре да ово имају у виду, у смислу када је ученицима потребна помоћ у савладавању градива, што никако не значи да треба снижавати захтеве, већ да треба олакшавати могућности за одговарање и издвајати ученике по нивоима знања, јер им је сада таква врста подршке веома потребна. Мислим да је то начин да покажемо и васпитну улогу школе и да је на тај начин вратимо у систем, пошто је генерално само понашање ученика у школи веома добро и показује да су и они свесни озбиљности ситуације у којој се сви појединачно, као и цео образовно-васпитни систем налазимо.
Морам посебно да се захвалим свим наставницима на њиховом ангажовању и односу према раду који су показали у претходном периоду. Мени лично то, враћа веру у смисао овог нашег посла.
Хвала свима, што потврђујете сарадњу, међусобно поверење и љубав према знању и што све чините да ово изузетно тешко и неуобичајено стање сви пребродимо што лакше и са што мање последица.
Сократ је учио да нема врлине без знања и да се не могу изједначити знање и незнање. Племенитост нашег посла управо је у томе да спашавамо друге од тог незнања. Ако други не виде то наше херојство да га бар ми будемо свесни.
Желим вам да тога стално будете свесни и да чувате своје здравље.
У Чачку, 23. новембар 2020. год.
Директор школе
Иван Ружичић, проф.