Колегијуму присуствују: Зоран Брковић, Драгана Вељковић, Снежана Биорац, Марија Вучићевић, Марко Дамљановић, Ирена Симовић, Данка Вујичић, Милан Селаковић, Радмила Радмилац, Иванка Танкосић, Славица Даниловић, Биљана Мишовић, Ана Петковић, Драгана Бошковић, Славица Негојевић, Невенка Толић, Катарина Дуњић Мандић, Драгана Матијевић и Драган Андрић.
У уводном излагању директор је дао обавештење о начину реализиције наставе од 28. септембра, као и о организовању непосредне наставе физичког васпитања, музичке и ликовне културе. За сада, настава на даљину иде само за грађанско, веронауку и изборне предмете у I, II и III разреду, мада ће у наредном периоду бити потребно да се и реализација тих предмета једним делом обавља у школи. У том смислу је наглашено да систем рада у школи са 4 смене, оставља слободне учионице и могућност да за неке предмете, где су ученици те седмице на настави на даљини, буду у школи на непосредној настави.
Такође, недостатак часова, тј. свесно смањење седмичне норме за енглески и српски језик може да се надокнади кроз тзв. 6. час или наставом на даљину. Што се тиче простора за те потребе, може се користити 19 или за енглески учионица бр. 36. Потребно је да сви наставници ових предмета прате динамику и реализацију фонда, да се не би створио велики мањак часова, с обзиром да је већ иза нас 6 седмица рада, а у питању су предмети који имају велики недељни фонд часова.
Што се тиче саме реализације наставе, у току је прикупљање података за сваког наставника о начинима реализације наставе на даљину тј. како се доставља наставни материјал ученицима који су те седмице кући, тј. нису на непосредној наставни у школи. Ово је веома важно и због евентуалних примедби ученика и родитеља на то, с обзиром да је примећено да се један део ученика, када не долази у школу непосредно, понаша као да је на распусту. С обзиром да су сва оцењивања сумативна у школи, такав однос ученика према настави сигурно ће имати за последицу слабији успех ученика. Зато је потребно имати у виду да настава на даљину није само слање и „качење“ материјала, већ и обавезно треба проверити, када ученици дођу у школу, да ли су проучили материјал и да ли им треба додатна помоћ. То никако не подразумева да се све понавља, већ да се разјасне нејасни делови.
Један од закључака колегијума јесте да ће професори све учинити да ученици имају садржаје и упутства за рад готово истоветне без обзира да ли су непосредно у школи или не, али је и веома важно да ученици схвате да морају радити континуирано и уложити сопствени труд у разумевање наставних садржаја, који ће бити препознат кроз питања која ће постављати професорима, а не кроз констатације да им ништа није јасно и захтев да се све понови још једном. Садашњи начин функционисања школа је изазов и за ученике и испит њиховог карактера и жеље за стицањем знања. Знање се „не улива“, већ се стиче у процесу у коме се све умне и чулне способности максимално ангажују и користе.
Такође, потребно је да одељењске старешине повремено са ученицима проверавају да ли добијају наставни материјал, било од професора или другова из одељења и да у разговору са њима дефинишу проблеме који ту постоје и о томе обавештавају управу школе да би се благовремено реаговало на то.
Што се тиче сумативног оцењивања примећено је да се оно интезивирало, без обзира што је тромесечије тек од 16. новембра. Разумљиви су разлози за то, али је веома важно да поред писмених провера знања ученици имају и усмене провере знања и да се формативно оцењују. Све те провере треба да буду континуиране и у договору са ученицима с обзиром на оптерећење које они имају и на све ново и необично што и они доживљавају у оваквој реализацији образовно-васпитног процеса. Оно што је технички најважније јесте да 4 оцене у полугодишту нису обавезне, али и да број оцена није лимитиран и да је основни критеријум „покривеност градива“. У том смислу, подсећам све да је оцена објективна тј. формира се по критеријумима из Правилника о оцењивању, уз обавезу да буде јавна и образложена, али је и субјективна као резултат договора о начину рада и оцењивања између наставника и ученика, тј. одељења у коме предаје.
Све у свему настава је добро кренула, здравствена ситуација је, за сада, добра и потребно је да сви међусобно развијамо сарадњу, поверење и љубав према знању јер су то основни принципи образовно-васпитног процеса без обзира у каквим околностима се он одвија.
С обзиром да је технички теже организовати Наставничко веће, закључак је да Педагошки колегијум треба одржавати чешће ради анализе и редовног праћења реализације Годишњег плана рада.
У Чачку, 9. октобар 2020. год.
Извештај сачинио
Иван Ружичић, проф.