Извештај са педагошког колегијума одржаног 17. јуна 2020. године на тему анализе примене електронског дневника у школској 2019/20. години.
Колегијумом председава директор школе у одсуству професора Драгана Андрића који је радно ангажован као супервизор на завршном испиту. Колегијуму присуствују: Александра Мишић, Радмила Радмилац, Гордана Пауновић, Драшко Шарчевић, Славица Негојевић, Ружица Миловановић, Светлана Томашевић, Данијела Милић, Драгана Југовић-Луковић, Марија Вучићевић, Данка Вујичић, Ирена Симовић, Славица Даниловић, Мира Ђекић, Снежана Вранић, Драгана Бошковић, Ана Петковић, Сузана Луковић, Ирина Јокић, Светлана Вујиновић, Снежана Биорац, Зоран Брковић, Невенка Толић, Драгана Вељковић и Владимир Димитријевић.
Оправдано одсутни: Катарина Дуњић Мандић, Мира Јаневска и Марко Дамљановић.
У уводном излагању директор школе је обавестио све присутне да је у школи почело постављање интернета у свим учионицама у оквиру донације МТС-а у школама и да тај посао треба да буде завршен у наредних 10-так дана. У том смислу, поред антена које су постављене у школској згради у току прве половине 2019. године средствима Града Чачка, на коме је до сада почивала техничка подршка ес-дневнику у згради, то ће бити нова мрежа која ће омогућити приступ интернету у свим просторија школске зграде и служиће и за наставу. На тај начин биће отклоњена главна препрека, на коју се жалио део професора, а то је директно уписивање часова и оцена у одељењу, пошто то до сада није могло у свим учионицама.
Такође, директор је указао на проблем да уколико би се вратили на класичан (црвени) дневник као једину могућност тиме би ускратили оне родитеље који то хоће и желе да прате изостанке и оцене ученика из ес-дневника. Осим тога, све нас би лишило статистике и могућности штампања сведочанства из ес- дневника која се до сада показала као веома добра. Од 283 сведочанства ученика IVразреда која су сада у јуну одштампана, само 3 су била са грешком, изазваном субјективним фактором.
Чињеница да наставници не носе класичан дневник у разред и на час је за неке наставнике проблем, не у смислу ауторитета наставника, већ у смислу односа ученик-наставник који је традиционално постављен. Наиме, наставници и одељенске старешине, али и ученици имају добар преглед изостанака, оцена и кључних података који су карактеристични за образовно васпитни просцес.
Директор је указао још и на 3 законске могућности вођења евиденција односно штампана форма (класичан дневник), електронски и као трећа могућност и једно и друго истовремено.
У дискусији која је уследила наставници и одељенске старешине су указивали на тешкоће у примени, али и дали предлоге за надоградњу система ес-дневника. Сви предлози се могу сумирати у неколико закључака.
1. Евентуални предлог да се води дупла евиденција и у „црвеном“ дневнику и електронски је одбачен, јер уовом тренутку, када је директно примењен ес-дневник, нису видљиве и јасне предности од таквог начина рада. Наставници су савладали основно за рад у ес-дневнику и сада само треба да се упознају са могућностима које он има. Нпр. примедба, неких одељенских старешина да у ес-дневнику немају недељни преглед одсуства ученика као одељенске старешине, а не предметни наставници, је на састанку отклоњена, јер је показано да таква могућност постоји.
2. Мишљење је да уколико се обезбеди услов свих услова, тј. добар приступ интернету у свим учионицама мора се увести уписивање часа, оцена и одсутних ученика директно на часу или најкасније 24 часа после одржаног часа. Ово је важно не само ради родитеља и ученика и информација које су њима доступне, већ и због одељенских старешина које треба редовно да ажурирају изостанке ученика. Недопустиво је да се часови и изостанци уписују после неколико дана или седмица и да се накнадно појављују изостанци ученика које је одељенски старешина већ дефинисао.
Ово ће бити задужење управе школе која ће морати да отклони то као субјективну слабост, а посебно се односи на евидентирање одсутних ученика које мора бити на часу јавно и контролисано, а не да се „преписује“ са претходног часа.
3. Од администрације ес-дневника мора се тражити омогућавање повлачења следећих података:
3.1. Евиденција свих ученика ес-дневника који су разред завршили са 5,00 у току једне школске године;
3.2. Евиденција свих ученика који су после 4 године школовања кандидати за диплому „Вук Караџић“;
3.3. Евиденција свих ученика из ес-дневника који немају изостанке у текућој школској години;
3.4. Код уписивања владања поједноставити процедуру за ученике који на нивоу одељења имају примерно владање, а за оне са смањеним владањем да остане као до сада;
3.5. Евиденција ученика по полу да се омогући за свако одељење и све групе (појединачне и мешовите) ученика;
3.6. Омогућити преглед оцена и изостанака по задатом критеријуму (на нивоу разреда, различитих смена, на нивоу школе), а не само по одељењу;
3.7. Оцене да се уписују преко тастатуре, а не као до сада;
3.8. Тражити одговор на питање каква ће бити процедура издавања дупликата сведочанстава који су одштампани из ес-дневника;
4. Анализа и дискусија је показала да нису сви наставници темељно пратили поруке надоградње система које су редовно добијали и да нису добро упознати са свим могућностима ес-дневника.
Указано је да постоји могућност да се и електронски планови рада наставника увезу у ес-дневник и да се из њих повлачи наставна јединица приликом уписивања часова у ес-дневнику.
5. Посебно, у једном делу дискусије је указано на негативне последице online наставе и дехуманизације наставног процеса на такав начин и на многе негативне последице које то може имати. У том смислу, закључак је да без обзира што су настава на даљину и електронски дневник делови једног истог процеса, они се морају раздвојити у смислу да online никако не може бити суштина образовно-васпитног процеса, већ само изузетак и њихова допуна. С друге стране, електронски дненик има своје негативне последице које се могу отклонити једино на самом часу у класичној настави и комуникацији наставник-ученик и одељенски старешина-родитељ, која треба да остане као што је била до сада.
Наиме, смисао стицања и преношења знања почива на индивидуалним вредностима сваког наставника и ученика и на њиховом међусобном поштовању на принципима сарадње-поверења и љубави према знању. То исто важи и за однос одељенских старешине и родитеља и то не сме да зависи од начина вођења евиденције на један или други начин. На крају крајева, утицај ес-дневника на квлаитет наставе треба да буде убудуће стална тема анализа и разматрања.
Са овим закључцима биће упознати сви чланови Наставничког већа. Практично се показало да треба искључити могућност (изјашњавање) за вођења дупле евиденције.
Такође, у овом тренутку изјашњавање за две преостале могућности (враћање на класичан дневник или остајање на садашњем стању) нема никаквог смисла, јер је систем тако увезан да би то отворило много више проблема школи и свима нама него што би их решило.
На жалост, јасно је да појединац у „савременом-глобалном“ свету нема никакве шансе против „система“ који „знање“ и „здравље“ третира као робу, а сваког човека само као средство да се то потврди. Оно где је шанса појединца јесте да има свест о томе и да тако сачува себе и свој микро свет. Остало ће урадити „светски дух“ и „лукавство ума“, и Хегелова метафора о „господару и робу“.
У Чачку, 19. јун 2020.
Извештај сачинио
директор школе
Иван Ружичић, проф.