Учење у „доба короне“
Услед тренутне епидемиолошке ситуације у земљи, привремено је обустављен непосредни наставни рад у свим основним и средњим школама, али није прекинут образовно-васпитни рад са ученицима. Министарство просвете, науке и технолошког развоја препоручило је и организовало учењу на даљину које доприноси реализацији програмских садржаја општеобразовних предмета и стручних предметима. Остваривање наставе на даљину је обавеза свих школа, при чему наставници сами планирају начине реализације, ослањајући се на доступну информационо-комуникациону технологију и канале комуникације. Школе су у складу са својим могућностима и ресурсима за подршку у учењу на даљину и уз коришћење доступних онлајн платформи за учење(Viber, Zoom, Microsoft Teams..) осмислиле прилагођене начине рада у остваривању садржаја прописаних програма наставе и учења. За ученике основне, средње школе и гимназија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је припремило едукативне садржаје за учење на даљину, који се свакодневно емитују посредством комуникационих канала РТС-а и националне платформа Моја школа.
Учење на даљину
Непосредни рад у учионици, за веома кратко време замењен је „наставом у облаку“. Уместо у школским учионицама, наставници реализују наставу у својим „виртуелним учионицама“. Традиционална настава је привремено замењена електронском комуникацијом преко Скајпа, Вибера, мејлова, дигиталних учионица... И наставници и ученици се прилагођавају новом начину рада (стичу нова сазнања, уче како да организују и реализују наставну на даљину). До јуче „немогуће“ постало је изазов великом броју наставника који нису ни сањали да је тако нешто могуће. Свако се сналази како зна и уме. Наставници који су се усавршавали и иначе примењују иновације у настави које нуде разне платформе и алати, су спремно дочекали нов приступ настави. Не мали број наставника је „преко ноћи“ морао да преузму многе улоге у којима до сада нису били, да своје домове претворе у „привремене канцеларије“.
Учење на даљину је савремени начин учења и усвајања нових знања, образовања, заснованих на материјалима, инструкцијама и упутствима које наставник пружа ученицима применом информационо комуникационих технологија (ИКТ). У време информационих технологија могућности за учење на даљину су бројне.
Истраживања су показала да метода учења на даљину, осим практичних и мотивационих добити, више од свих других облика рада, ставља процес учења у руке ученика, а наставника у улогу модератора процеса учења. У процесу стицања нових знања ученик је у прилици да развија кључне и међупредметне компетенције попут комуникације, сарадње, предузимљивости, дигиталних компетенција и других. Добре стране ове врсте учења и подучавања, су и што ученици усвајају знања својим темпом, на месту и у време које њима одговара. У ситуацији када наиђу на тешкоћу ученици могу да успоре, паузирају снимак лекције, поново покушају, промене дирекцију у мишљењу која ће им помоћи да реше проблем и савладају градиво. Наставник у припреми наставе има већу слободу и могућност да за исту наставну јединицу припреми доста различитих садржаја, тако да настава постаје индивидуализована. Кључна активност за сваку врсту учења је повратна информација којом наставник формативно делује на ученика, а која је ученику и наставнику увек доступна. Ученик не мора да чека наредни час да постави жељено питање и добије одговарајућу информацију. Питања може да постави одмах, док још учи, и на њих добија правовремену повратну информацију.
Подршка Министарства просвете
На основу праћења реализације наставе на даљину у прве две седмице ванредног стања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило је допис школама у коме се, између осталог, указује да су наставници врло професионално и одговорно прихватили промену начина рада, која се огледа у:
- Посвећености припремању наставних материјала и квалитету комуникације са ученицима и родитељима;
- Више од 60% наставника користи различите доступне и предложене платформе за учење, што учење чини занимљивијим за ученике;
- Значајан број наставника није имао искуства са платформама за учење, али су за врло кратко време, уз упутства која су добили, успели да овладају знањима и вештинама за њихово коришћење;
- Све школе су успеле да изнађу начин да и ученици који немају огућност да користе канале комуникације на даљину добију потребну помоћ у учењу;
- Наставници су развили пригодне системе за праћење напредовања ученика, воде белешке о резултатима учења, залагању и понашању ученика током учења и током комуникације са наставницима и другим ученицима.
Према увиду Министарства просвете, а на основу повратних информација добијених од родитеља, у условима наставе на даљину ученици добијају више или значајно више домаћих задатака него у редовним условима или су домаћи задаци сложенији и обимнији. Министарство просвете предлаже да и наставници и ученици планирају одређено време за рад. Настава на даљину, иако пружа много могућности, не значи да наставници, ученици и њихови родитељи треба да буду на платформама и у комуникацији током целог дана. Наставници и ученици би требало да планирају, у оквиру одређеног „радног времена“, време за учење. Например, ако су ученици учили путем ТВ часова упреподневним сатима, требало би да се додатна подршка и задавање домаћих задатака и задужења заврше до 17 часова истог дана. Уколико су ученици учили путем ТВ часова у поподневним сатима, задужења и задатке треба достављати наредног дана у преподневним сатима. Ова динамика може да се примени и на наставне предмете за које не постоје ТВ часови. Наставницима је препоручено и да ученицима омогуће одговарајуће рокове за израду задатака и достављање повратних информација. Обзиром да се још увек не може са сигурношћу предвидети до када ће трајати настава на даљину, потребно је водити рачуна о радној енергији и наставника и ученика, да би се задржала постојећа мотивација. Одељењске старешине су у сталном контакту са члановима одељењског већа и на тај начин, повратним информацијама, прате динамику рада са ученицима.
Мишљења ученика и наставника
На основу резултата једног мини истраживања објављеног на сајту Зелена учионица (https://zelenaucionica.com/), предности наставе на даљинуиз угла ученика су: конфорнији услови за рад од куће; не губи се време на путовање превозом, самим тим имају више слободног времена; градиво је у сваком тренутку доступно на интернету; могу да раде својим темпом и не осећају притисак; могу да се договарају са осталим ученицима око израде задатака; слободнији су да питају ако им нешто није јасно. Оно што ученици уочавају као недостатке наставе на даљину су: различити начини учења од уобичајених; недостаје им „жива реч“ и додатно појашњење; више се умарају; преобимно је градиво, имају пуно задатака и обимне захтеве, па се теже организују; нема времена за обнављање и утврђивање; захтева пуно самосталног рада и сналажења; неизвесност у погледу оцењивања и страх да ће пуно ствари бити одједном на тестовима; што је пуно преписивања због мањка контроле; презасићени су виртуелним светом. Из угла наставника, предности су следеће: лакше се остварује континуитет у раду праћењем редовне израде задатака; ефикасније је, брже и доступније; флексибилнији је рад; боље се активирају стидљивији и мање активни ученици; сви савладавају нове технологије; онемогућени су изговори да неко о нечему није био обавештен јер постоји писани траг о свему; избегнуте су ситуације решавања дисциплинских проблема на часу. Гледајући очима наставника, недостаци оваквог начина рада су: недостатак контакта уз помоћ живе речи и интеракције; необученост за коришћење разних платформи и наставу на даљину; немогућност стварне провере знања, нереалност оцена; рад током целог дана; „отказивање“ технике; теже је добити повратну информацију од ученика; теже се решавају негативне и непријатне ситуације са ученицима, јер им је приступ у оваквим околностима непознат; постављање и поштовање правила.
Шта родитељи могу да ураде?
У свим временима, а нарочито сада, породица пружа осећај сигурности, однос пун емпатије, љубави, топлине и поштовања својих чланова. Само она породица која задовољава основне потребе својих чланова, обезбеђује сигурност, пружа и негује топлину и љубав, ће обезбедити услове за несметани развој својих чланова, а нарочито младих. За породицу је ово време великог изазова у коме сви чланови могу једни другима да помогну: родитељи могу да помогну својим великим искуством, а млади својом великом енергијом. Живот под истим кровом, за 2 или 3 генерације заједно, нуди бескрајно много нових ситуација. Са једне стране имамо младе који су по природи бунтовни, којима је својствено да истражују, да се друже, али и да негодују и пружају отпор, пробијају границе, тражећи своје место у свету и родитељи који су у својим зрелим годинама већ помало начетог здравља, преокупирани послом, обезбеђивањем породице. Али, заједно могу све.
Министарство просвете и школе су позвале родитеље да одговорно и у складу са својим могућностима прате и контролишу процес учења од куће код своје деце, подстичући их на редовност и континуитет у раду. Многи родитељи су озбиљно схватили овај позив и заједно са децом прате снимљене часове на малим екранима и садржаје и задатке које добијају од својих наставника.
Родитељи, будите ослонац деци, омогућите им да се адаптирају на новонасталу ситуацију, да буду функционални и они и ви:
- Одржавајте свакодневну рутину, кад год то можете. Уобичајени дневни ритам породице одржава ниво сигурности на задовољавајућем нивоу. Сваком човеку, без обзира на узраст, су потребна јасна правила и границе. Родитељи могу да и требало би да то обезбеде на јасан и доследан начин.
- Подстакните дете на разговор, да вербализујe своја осећања. У разговору са децом, без обзира на узраст, избегавајте негативне и тешке речи (тешко, страшно, ужасно, безизлазно..).
- Користите афирмативни говор што једноставнијих израза. Избегавајте „ти“ поруке (то су оне поруке које оптужују, вређају, омаловажавају, исмевају осећања и понашања детета или особе која пати, која тражи помоћ, која се поверава особи од поверења).
Родитељи, у ситуацији када вам се дете поверава, покажите заинтересованост, активно слушајте. Ако Вам нешто није јасно проверите да ли сте добро разумели, парафразирајте. Поновите ако треба. Ускладите, прилагодите поруке детету. Ако је потребно, играјте се разних друштвених игара, помозите му у изради домаћих задатака, гледајте заједно филмове, позоришне представе... Уколико приметите промену која у великој мери одступа од уобичајеног дететовог понашања: охрабрите га да вам се повери, да каже о чему размишља. Обратите пажњу на промене понашања у игри, говору, сну, односу према исхрани. Подстакните дете на разговор (не чекајте да оно почне разговор јер су деца мање спремна и отворена да причају о својим осећањима). Разговор може помоћи да се евентуални проблеми реше, или сведу на мању меру. То је вема важно, јер кроз разговор можемо помоћи особи да се избори са ситуацијом. Уколико су новонастале емоције снажне и ремете свакодневно функционисање (спавање, апетит, врста хране која се конзумира, учење, злоупотреба ПАС), трају дужи временски период, потражите професионалну помоћ психијатра или психотерапеута.
Кад осетите тескобу, мобилишите све расположиве друштвене ресурсе и подршку J Разговарајте са својим пријатељима, рођацима, колегама. Позовите их телефоном, скајпом. Сада имамо довољно времена за све незавршене послове.
Криза као место развоја
Криза изазвана пандемијом корона вируса, као и свака криза није стање већ процес - борба појединца да дође до решења које неће угрозити актуелно ментално здравље, а која ће омогућити повратак на уобичајено функционисање. Она представља потенцијално место развоја. Упркос томе што смо физички удаљени једни од других, што живимо и радимо од својих кућа, чини ми се да смо ипак више међусобно повезани, упућени једни на друге. У време ванредних мера, препоручене физичке/социјалне дистанце и изолације у циљу заштите здравља свих, породица је пред изазовом ових животних догађаја. Новонастале околности и догађаји у породици, су промене које захтевају прилагођавање појединца и усклађивање с ранијим искуством. Повећано улагање енергије и напора да се овај животни догађај превлада. Фрустрације и конфликти, интерперсонални сукоби, отуђеност .. све то треба одложити за неко друго, мирније време. Ванредно стање уведено због епидемије вируса корона, може оставити различите последице или утицати на децу свих узраста, социоекономског и психофизичког статуса, у зависности од тога колико су нарушене њихове основне биолошке потребе и сигурност. Нека деца ће кроз ову ситуацију проћи зрелија, одговорнија, спремнија за проблеме који их чекају на путу сазревања и прилагођавања на нове животне изазове и тешкоће.
Катарина Дуњић Мандић, школски психолог – виши педагошки саветник Гимназије у Чачку